Zenit

служим речима неког шашавог Шекспира, пошто je oн давно постао општа својина, a најдосаднија и најбаналнија су општа места! Ја ћу сам да изразим своју мисао: на здравље земљо y којој полиција лишава песнике песничке слободе! Ва истину ja вам кажем , то не носи никаквог добра, али носи историјску славу. Имам y томе довољно искуства. Могу да вам говорим без дипломатске резерве и без званичне тајне . Ty славу одавна познају чак и наши тореадорн. Она ce крије под замамним женским именом РЕАКЦИЈА! После чувене шпанске инквизације и после крсташких ратова, после пpвe забране Бодлерове поезије, после спаљивања Ђордана Бруна u Савонароле случај нашег Мигуела Унамуна и вашег Љубомира Мицића, најдивнији су примери новог духа Европе и новог духа човечанства. Ja сам зато одушевљен, што ме на сваком кораку сусрећу љубазне бомбе. Ja сам срећан, што je ваша полиција постала највернија следбеник мојих мисли a веран сапутник мојих хуманих дела. Ha више задовољство, прича ce овде y Шпанији, дa je шеф београдске полицнје високо образован човек. Зна ce, по његовом причању , дa je дуго живео y Француској, да позна све француске часописе, да обожава цвет француске културе најбољи француски часопис —La vie parisienne. Сем тога, прочуло ce и за остале његове врлине. Веле, да није рђав коцкар. Веле, да je y коцки много срећнији од чувеног Достојевскога. Веле, дa ту своју вештину кришом гаји y Монте Карлу, кад ce по дyжнocти нађе — y пратњи ваше екселенције. Допро нам je дo ушију и његов сусрет са неким. непознатим песником Љубомиром Мицићем, аутором забрањене књиге Аероплан без мотора. Али тај сусрет заслужује једно засебно поглавље, које би могло да послужи као најјаснији докуменат високог степена културе и цивилизације, y мојој дpaгoj посестрими, y вашој балканској својти. Успут, дa напоменем и ово: незаборавна je горка cyдбинa нашег зajeдничког пријатеља, сењор Цанкова y Софији. Навoдн о, он je jaдaн због једне поеме пoждepao леш бугарског песника Геа Милева. Eтo! Због грчева y стомаку, болан, морао je дати оставку. Авај! Па ипак, ja сам пресрећан због cвиx ових плoдoвa шпанског церемонијала на Балкану. Тронут сам дo суза. Bepyjтe ми: дa нисам Шпанац, волео бих дa сам Балканац! Али не Балканац y ономе смислу како га проповедају будале, зенитистички песници. Него Балканац енглеског типа, какав je наш дични дpyг, српски министар просвете Дон Стефанос дe Рупос. Истина je додуше, дa зенитистичка песница са својим антиевропским поемама „тешко вређају јавни морал“ и дa њихов часопис Зенит са својим уметничким написима изазива мржњу против дpжaвe као целине. Само, са запленом Мицићеве књиге Аероплан без

année VI ZENIT numéro 39