Zenit

тивзаконито гледиште, да му ce решење о заплени не уручи по свој прилици зато да не 6и могао поднети жалбу Апелационом Суду. Али... Београд, 18. децембра 1925. „Против полицијске заплене и против судског одобрења те зaплeнe, према закону, слободан сам да поднесем Апелационом Суду ову моју -ЖАЛБУИ ако овоземаљски Устав гарантује слободу уметности и науке, ja као песник нисам слободан y свом уметничком изражавању пошто оделење Опште Полиције, незнам из каквих побуда, примењује буквално 19. члан закона о штампи, превиђајући, да споменути члан изречно тражи ОЧЕВИДНОСТ самога чина, која y мојој књизи нигде и нипошто не постоји. Напротив. моја антиевропска поема „Аероплан без мотора “ има ОЧЕВИДНО ХУМАНИ КАРАКТЕР И МОРАЛНА JE y једном вишем смислу тих речи, упркос тога што садржи и стихове који изражавају ЖИВОТ, истински и непатворен, помоћу ПЕСНИЧКИХ СЛОБОДНИХ ФИГУРА И ИЗРАЗА који су мени својствени, 1 ) Ja нипошто не желим да Апелациони Суд заморим познатим теоријама о ПЕСНИЧКОЈ И УМЕТНИЧКОЈ СЛОБОДИ, нити да наводим безбројне примере зато. Ja желим да упозорим само на једну чињеницу, која ми даје права да посумњам y добронамерност Општег Оделења Полиције и њезиног буквалног примењивања закона о штампи, a поготово када je y питању „тешка повреда јавнога морала“. Стихове, које je Одељење Опште Полиције цитирало из моје поеме својевољно и на скокове, местимице злонамерно нетачно немогуће je издвојити из целине, јер ЦЕЛИНА ПОЕМЕ изражава тек потпун уметнички израз и једну јединствену мисао. Јер, следствено томе поступку, одрезати човеку једну руку и доказивати да та рука представља и целога човека коме je она припадала, немогуће je и апсурдно. Ta рука није више човек, она je тек удо које je припадало некад једном телу, једном организму. И поема, један je организам. Извадите ли из ње било које делове засебно, они не значе ништа a могу да значе готово све оно шго им ce ХОЋЕ да подметне. Такав je случај са мојом поемом „Аероплан без мотора“ и са немилосрдно искасапљеним њеним деловима. Ево један пример, по свој прилици злонамеран, и очевидан.

1) Извор мога језика je: НАРОД, ВУКОВ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА И БИБЛИЈА, које би све заједно требало запленити, ако би ce одржало мишлење Општег Оделења Полиције Управе Града Београда.

година VI ЗЕНИТ број 39