Zenit

Ha страни десетој, налази ce y оригиналу овај стих: „Ja управљам бољшевичком револуцијом М ET АКОСМ OCA “ Оделење Опште Полиције цитира тај стих неверно и лажно: „Ja управљам бољшевичком револуцијом .. “ испуштајући централну мисао овога стиха; МЕТАКОСМОС! Ja држим да није потребно далње и опширно тумачење овог класичног случаја. Колико je овај случај значајан, слободан сам, да покажем то исто и са другим речима. Рецимо да сам написао ове речи: Краља убити злочин je. Оделење Опште Полиције, аналогно горњем случају, може да прекине моју мисао по својој вољи, рецимо иза друге речи, и на основу тога да ме оптужи a можда, да me одмах и уапси. Последице оваквог касапљења песничких мисли и стихова, недогледне су и за наше тешке и горке судбине поразне. Ако je Оделење Опште Полиције, међутим, забринуто за Европу, као што ми изгледа да je поменутом запленом то најбоље документовало, ja не могу овде да имам ништа против тога. Напомињем само, да ми није познат закон, који би штитио Европу од СЛОБОДНИХ ПЕСНИЧКИХ ИЗРАЗА И КРИКОВА, који y мојој поеми сачињавају једну недељиву ЦЕЛИНУ и једно ОРГАНСКО ТЕЛО, искључиво са моралном и хуманом основом. Моја je поема болан крик слободног и чистог БАЛКАНСКОГ ЧОВЕКА, који je дубоко и искрено огорчен на сав неморал и шљам који нас дави под именом: Европа и европска култура! Ja доиста могу да зажалим, што je Првостепени Суд одобрио забрану моје књиге и слободан сам приметити, да имам импресију да није посветио довољну пажњу пpe доношења своје пресуде, јер овај случај није баш тако једноставан, како можда на први поглед изгледа. Ои садржи y себи и један општи карактер нашег културног стања и несумњиве беде наших књижевних прилика и независне слободне мисли, која je основ свакој култури. A ja сам песник, имам права и дужности, да о томе говорим. Надам ce, да ће Апелациони Суд удовољити само правди, коју ja једино и тражим, и да ће поништити пресуду Првостепеног Суда. Бележим ce,

Љубомир МИЦИЋ

РЕШЕЊЕ

Београдског Апелационог Суда надлежног по предмету Забране књиге „Аероплан без Мотора“ од Љубомира Мицића.

année VI ZENIT numéro 39