Zenit

Својим речима хтео je да каже ово: „каквом суду... та ми смо изнад свих судова, изнад свих закона...“ Ми ce не дадосмо збунити, и ишли смо даље: према прописима новог закона о штампи, послали смо преко Првостепеног Суда исправку уредништву „Политике“, која упркос јасних прописа закона није отштампана y одређеном року a ни доцније. Уредништво „Политике“ упитано je телефоном од нашег адвоката Г. Стевана Јаношевића за разлоге. Али му je неки уредник по имену Миомир Миленовић одговорио једном ординарном националном псовком, додавши још неколико увреда за уредника „Зенита", кога ће он бацити кроз прозор напоље, ако ce појави y уредништву „Политике“. Врло добро! Дакле, морала je да дође на ред и тужба Љубомира Мицића Првостепеном Суду против „Политике“, да je Суд примора најзад на извршење закона и осуди на предвиђену казну. И до данас, од 20. октобра 1925. закону и правди није удовољено. Најпре je месецима трајала филмска трка судских позивара, за одговорним уредником „Политике“, да му ce уручи тужба. Али јуначки уредник, никако да прими тужбу. Па пошто су ce сви судски позивари изредали y лову, успело je ипак једном да ухвати вајног уредника „Политике“ и да му преда тужбу. To je било отприлике пре два месеца. A данас? И ако je законски поступак тачно предвиђен, и ако су сви рокови no новом закону о штампи истекли, Првостепени Суд до дана данашњега, нити je одредио претрес, пити je нама пружена могућност моралног задовољења. Доиста, на основу овога могли бисмо да грешно помислимо, како je директор „Политике“ имао право, кад je дао осетити, да je „Политика“ изнад судова и изнад закона.

Импровизиран јубилеј „Српског Књижевног Гласника“.

Последња тајна вечера С. К. Г. прошла je. To je био најважнији моменат његовог јубилеја. Чињеница, да je С. К. Г. прославио свој јубилеј ad hoc, за нас je очигледна и интересантна. Ми ce ретко обмањујемо и баш зато смо убеђени, да je ово једно мало „откровење“ за све лаковерне и неупућене. Јер, чудно je, како то „наш најугледнији часопис“ С. К. Г. није ништа знао о свом сопствсном јубилеју пре јубиларне свеске „Зенита“? Чудно je, како су ce два ривалска дневника распилавила са необичним чланцима поводом овог импровизираног јубилеја баш други дан по излажењу јубиларне свеске „Зенита“ ? (Тај дан ваљда није било никаквих провала ни убистава, сем самоубиства С. К. Г). За нас, није то никаква тајна. Оба панегирика потекла су из једне те исте „домаће кујне“ из уредништва С. К. Г. Доиста, требало je импровизирати „велику славу“, да ce што лакше омаловажи петогодишњица јединог младог и јединог савременог часописа код нас који ce не ослања на ничије акције, који ce не ослања на никакве поли-

година VI _ ЗЕНИТ број 39