Zenit

јуче исповедали и да „презру“ свога вођу „као писца и човека“, макар га већина од њих није никада ни видела. У том грму лежи зец и сва њихова морална вредност. И за врло кратко време, антизенитизам постаде страст као коцка или кокаин. Антизенитизам постаде њихова једина садржина a доскора и професија. Само, та болест гоњења зенитизма, оставила je на њима и њиховим пријатељима неизлечиве трагове зенитизма. И без много муке, стари и млади, нађоше једну заједничку основу, на којој уједињеним силама утврдише сваки своју каријеру. Ми ce не варамо ако тврдимо ; нема ниједног младог песника-писца или уметника уопште, који помоћу антизенитизма није стекао симпатије и благонаклоност тзв. критике и свих осталих „надлежних“ фактора. Јер, помоћу зенитизма то je било сасвим искључено. Јер због зенитизма одузимају ce и стара признања. Тако je многи млади песник постао сом y мрежи моралне и културне реакционарности. Тако je готово једино мерило уметничке вредности постало ово питање: да ли je неко зенитиста или антизенитиста? Ако je неко антизенитиста (потајно и безимено допуштена je крађа свих преимућстава зенитизма), вредност му je неоспорна. Ако je неко зенитиста, који не може да сакрије свој таленат ни своју припадност зенитистичком покрету, његова вредност само зато, била je увек „испод нуле". A за чим би ce обазрели болан, да y нашој књижевностиуметности и y нашем поратном духовном животу уопште, није било зенитизма и зенитистичке револуције? У чем je антизенитизам? После горњих речи, на ово питање није тешко дати одговор. Тиме више, што смо свесни големог замашаја зенитизма y нашој поратној књижевности и што смо довољно упућени y суштину свих „сила“ које делују против зенитистичког покрета од његовог славног рођења па до још славнијег његовог пута око света, Те интригантске и клеветничке силе, те аморалне и патолошке силе, те људске и криминалне силе, зовемо ми антизенитизмом и посвећујемо му цео овај напис, пошто га je антизенитизам по својој одиграној улози и неморалној функцији потпуно заслужио. Има неколико епоха антизенитизма. Али ми ce не можемо задржати на свима, пошто je то огроман материјал и заузео би велике размере. Задржаћемо ce највише на последњој. Она ce јасно оцртава y виду насилног покушаја убиства. Сва та епоха испуњена je хистеричним и садистичким оглашавањем смрти зенитизма или смрти његове продорие снаге и активности. Гробари и протагонисте ове епохе су безбројни. Ми ћемо истакнути између њих Симу Пандуровића као барјактара. Наречени Хамлет, понео je барјак антизенитизма и y саму Главњачу. Његов часопис „Мисао“, који je једаред имао и полузенитистичко

année VI

numéro 43

2