Ženski pokret

или мање вешто симулирају оне које нити морају да раде нити су навикле да кадгод озбиљно мисле. Но циљ је наше женске организације и задаћа је нашега Женског Покрета да све жене код нас науче и радити и мислити својом главом. Друга ствар је када ћемо у томе потпуно успети; главно је да већ сада има велики број оних које и раде и мисле као људи, и да није ни демократски ни правично ако им се ускраћује потпуна грађанска равноправност. За остале жене, без изузетка, морао би важити исти демократски принцип, јер ни мушкима се не стављају више никаква ограничења, нити им се грађанска права одмеравају тачно према способностима и политичком знању. Али ми видимо већ гдекоје озбиљне државнике, и уз њих све неозбиљне противнике феминизма, како се дубоко замислили и тешко забринули што he политика сасвим да изопачи и поквари наше питоме и добре жене. Но у колико је та велика брига више оправдана, у толико је за људе мање похвална, јер Тиме се прећутно казује да сав наш политички живот одиста личи на неку опасну и ружну епидемичну болест. И сада, уместо да сви сложно прегну око истребљивања корупције и шарлатанства, људи нам саветују да се чувамо и да скрштених руку, из пристојне даљине, посматрамо њихов безнадежно рђав политички рад, ако нећемо да им равнодушно окренемо леђа и гледамо само своја „женска посла.“ Такав савет нама се, међутим, нимало не свиђа, нити нам изгледа могућно задржати у данашњим приликама потпуно равнодушан став. Јер прво, ми видимо да се појам политике данас необично проширно и обухватио многе друштвене послове у којима су женски интереси толико исто заступљени колико и мушки, па је свакако и правичније и боље да женски утицај на те послове буде не закулисан и посредан него законски санк-

ционисаи и јаван. Овим начином подигло би се женско достојанство и појачало осећање личне одговорности, као и воља за рад, нарочито код оних којима данас, из разних узрока, врло често понешто од тога недостаје. Друго, ми никако не мислимо да је политика само ово што се види по нашим новинама и у нашем садањем Парламенту. Права политика, она која базира на потребама народним а не на уским интересима партијским, и која се руководи начелима a не интригама и себичним рачунима, таква политика достојна је најумнијега и најбољег човека. Она не свлачи људе у прашину него их уздиже и ставља потоњим нараштајима за углед, ствара од њих апостоле и вође или народне мученике, зависи од времена и прилика у којима се живи. Такву политику треба да створе данас наши људи и да, без страха и стида због својих поступака, позову на сарадњу све паметне и напредне жене.

К. Богдановић

Грађанско васпитање у Белгији

Са 60 гласова против 33 добиле су Белгијанке ове године општинско изборно право. To значи, како се вели у једноме белгијском листу, 2,000000 жена изборника, које he заједно са људима да воде бригу о локалним ннтересима и да заузимају у општинској управи часничка места. Нова права намећу белгијској жени и нове дужности, озбиљне и тешке, о којима она мора мислити и настојати да их правилно Схвати. Јер о томе се ради да се женско учешће у општинским пословима учини корисним по општу ствар, и да се једанпут ућуткају они који непрестано говоре да жене нису ни најмање спремне за јавну акцију те врсте. Ако баш и нису потпуно спремне, оне имају толико природних диспозиција да стекну то што им у спреми недостаје,

Број 3

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 13