Ženski pokret
Морал о коме се говори и морал по коме се живи
О случају Руже Стојановић и Младена Берића довољно је обавештена сва наша јавност, и Женски Покрет, у информативном смислу, не би могао казати ништа сасвим ново. Изгледа чак да зато што се држимо само проверених факата, ми овим бројем дајемо мање података но многи наши дневни листови, који доносе не само све што знају него и оно што мисле да знају. У осталом, то сасвим одговара тенденцијама извесних чланака по новинама у последње време, у којима се све већма губи из вида велика одговорност дневне штампе за стварање јавног мњења, а све више иде се за тим да љубитељи скандала и сензација нађу занимљиве и привлачне лектире. Од нас, напротив, далеко је и сама помисао да на такав начин излазимо пред јавност; ми хоћемо само, на првом месту, да се одужимо успомени једнога нашег вредног члана, и затим да о целом томе догађају кажемо свој суд, који tie у исти мах да буде и осуда за кривце. Међутим најпре ваља објаснити у ком смислу ћемо говорити о кривици и кривцима, јер несагласност судова у јавности очевидно показује у какав хаос и забуну можемо упасти ако се то претходно не утврди. Ту ти одмах изјављујемо да не мислимо трагати за побудама и чисто личним психолошким моментима код оба одговорна фактора, пошто се мотиви и намере тешко откривају и у нормалним приликама, код живих, а још теже када један саучесник не може више да говори, а други, као морално неурачунљив, не заслужује више наше поверење. На томе путу дакле само би се залутало у област нагађања и произвољних комбинација, где би сваки са својим претпоставкама и субјективним разлозима имао права и за осуду и
за оправдање. Ми ствар можемо објективно посматрати једино од Momenta када долази у питање однос према друштву, када су обоје хтели не хтели били принуђзни да заузму један сасвим одређен став према данашњем друштвеном моралу. Ту је у исти max тежиште целе ствари, и ту лежи главни разлог што се један доста обичан случај узднгао до важнога друштвеног и моралног проблема. Сазнање да "he њихов однос имати последица уводи, дакле, и Ружу Стојановић и Младена Берића у област нашега данашњег морала, који је, као сваки практичан морал, више обичај и конвенција наго идеја и разлог. Дете ће их одати друштву, и одмах ћe настати питање, како и зашто оно долази на свет, када се претходно никаквим легалним путем није дало на знање да се појава његова може и сме очекивати с правом и благословом. С тим у вези јавља се и друго важно питање о извесним обавезама и дужностима, и тада истовремено почиње и морал, и кривица, и кривци. У tome тренутку, у Ружи Стојановић буди се мати, и њој одмах постаје јасно да своме детету може дати само живот, а све остало мopa да тражи за њега од друштва. И први њен захтев не толико ради себе колико ради света и детета морао је, сасвим природно, да буде упућем детињем оцу. Тим што би легалним пугем осигурао детету своје име, показао би да дели с њом и сву одговорност. Али, за Младена Берића ствар у тај исти мax добија сасвим други изглед. Одмах он увиђа да од њега управо највише зависи да ли ћe однос који му је дотле пружао само задовољства, постати сада за обоје обавеза и дужност, или tie избити на јавност
Страна 10.
ЖЕНСКИ ПОКРЕТ
Број 7.