Ženski pokret
особито да ce спомену ; Џон Ст. Мил, Чернишевски, Светозар Марковић, Пера Тодоровић и Васа Пелагић. Стуарт Миљ написао је читаву књигу „Потчињеност женскиња", и дубоким својим писањем, тражењем и изучавањем дошао до тог резултата; да ce и женске потпуно могу умно развити као и мушки, да оне ни y колико не уступају y умној способности, и тим победио све оне који доказиваху да je женска по самој својој природи по душевним особинама различита од мушких и неспособна за такво усавршавање, Да ce заиста и женска може исто онако развити умно као и мушко, ево нам примера на Циришком Универзитету, где толике женске издржаше сјајно докторске исите, добише докторске дипломе и y свему беху признате равне мушкима y тој струци. Многима је позната и једна наша Српкиња доктор y Београду. Према овоме, шта ћe сад да кажу они који доказиваху да je ово немогуће, и који хтедоше да направе две психологије, мушку и женску, т. ј. који веле да ce умна радња не врши по једним истим законима како код мушких тако и код женских. Наука тврди противно овоме a то je да ce yм подједнако развија каo код мушких тако и код женских. Паметнима би ce свиделе оваке резолуције, a шарлатанима, наравно, не може ce забранити да ce пред простим светом продуцирају хотећи да оснују двојаку психологију, т. ј. двојаке душевне радње. A што je наше женскиње умно много заостало за мушкињем, нити је крива тome њихова природна конструкција нарочито мозак нити пак оне саме. Надри образовани људи доказивали су да je то по природи да буде женска плашљива a мушкарац храбар и одважан. Женска je, веле, прикривена и лукава, a мушкарац отворен и искрен; женска дуга коса, a кратка памет, итд. итд. Ово je дакле могла само надри-интелегенција да говори, a паметни су доказали да и ако има различних особина између мушке и женске нарави, да то не долази од саме природе женскога створа, већ од правца васпитања, прилика и рада y друштву. Дакле крив je правац васпитања y школи, друштву, књижевности и сваким другим приликама, a не оне саме.
БР. 11.
ЖЕНСКИ ПОКРЕГ
стр. 45