Ženski pokret

Дарвин y својој теорији о борби за опстанак изнео. У погледу морала европска je култура заиста била један скандал y историји човечанства. Почети са Хришћанством па завршити са Дарвинизмом, то je било оно што ce зове : регресивна еволуција. Стари су били истина примитивни, али су y њима бар основни односи били тачно постављени. Бог je главно, a човек споредно, човек живи за Бога, a Бог ce брине о њему, Тежиште морала које je код старих било y Богу, Европљани су пренели на човека. Човек je тако постао центар света који постоји само за себе. У ствари то није било тачно, човек je само један део света, и зато ке може никад бити центар света. To померање центра од оног што je, главно, на оно што je споредно, дало je целој европској култури један неприродан, неразумљив, лажан скоро болестан изглед. Она ce може разумети и објаснити само тако, ако ce схвати као једно прелазно доба y коме је било прече обрадити индивидуу, него организовати друштво. Индивидуалан рад je заиста много допринео да ce код људи развије свест о индивидуи, као и способности свесног рада, Проналазак парне машине ослободио je човека једног великог дела корисног рада. Beћ на крају XIX в. борба ce није више водила за опстанак, него за богаство. Социјални проблем преноси ce на други терен. Нe пита ce више, ко ћe Да ради користан рад, него како ћe ce производи рада најбоље расподелити. Људи су мислили, да кад ce машина пронађе, они неће морати више ништа радити. Међутим машина ce пронашла, a човек je још непрестано радио, и то много више него пре. Свет je почео да ce пита: кад машина ради за нас зашто ми радимо? Место питања опстанка, које je већ било на путу, да ce реши, јавио ce сад један други проблем, проблем рада. Ми не радимо више за опстанак, него радимо зато што осећадо једну природну потребу, да радимо. Питање je сад како ћемо тај наш природан рад организовати? Сваки свестан рад мора имати неког циља, па стога морамо и нашем природном раду одредити неки циљ, ако га желимо свесно радити. Циљ тог рада који човек не ради за свој опстанак, не може ce налазити y њему самом него ce мора тражити изван њега, и тако ce сад јавила потреба великих, широких, религиозних идеала.

стр. 182

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

bp. VI.