Ženski pokret

Зашто би угушио у себи ону природну тежњу да га доврши? Ако би неко казао да је то несвесна тежња, у толико боље, јер је јака, природна и изражава се у оној великој родитељској љубави. И који су то у друштву који би и поред све своје способности, као што вели писац, били погоднији од мајке да се спреме за васпитача и пратиоца детета? И зашто не би била у томе сарадња и друштва и родитеља? Могло би се рећи да пико не смета родитељима да за позив у друштву изберу баш тај позив подизања деце, и да поред свога детета подижу и неколико друге. Има, на жалост, у нашем друштву, у нама оваквим какви смо, једна особина која се све до данас одржала као истина. Многе ствари, које су у данашњем друштву израз добра, правде и истине, само у плод који је никао из љубави према самом себи и ономе који је постао од нас. Зар се из горњега не долази до предпоставке да би се све енергије у свима областима духовног живота разводниле ако би им се побуде измениле. И најзад зашто да се и љубавној вези не да законска форма кад се опа даје свакој и најмањој људској групи, основаној ма на каквим интересима? И кад друштво даје моралну зависност. моралну одговорност појединцу ма које друштвене групе једних према другима, и свих скупа према друштву, зашто да се не да морални смисао и морална зависност члановима једне љубавне заједнице једнога према другоме и обема заједно према друштву? Признавање слободне љубавне везе без моралне зависности чланова, јесте асоциално и зато немогуће. Слобода неограничена љубавној вези, као што је износи писац и присталице, никада се не може дати. Статут се мора створити, брачни уговор мора бити, па било да је дат црквом, судом или иначе. И кад би било много присталица слободне љубави, жене не би требале да приступе томе колу. Жене имају рђаво искуство, и неозакоњеној форми љубавне везе оне имају да се противе. Јер, за нас данас, овакви какви смо, било би то само једно ново поље на коме би се покушало да створе не двоструки него многоструки морали. А највећи сведок нам је за то сам слободоумни писац, који говорећи за слободну љубав вели да ме би било више пропалих девојака док ни једанпут не рече: да не би било

7 и 8

Књижевни преглед

269