Ženski pokret

један администратор или један законодавац. На пр. да ли ће један судија или један администратор или један законодавац узети да ли у нашој држави, под данашњим уставом има индивидуа право опстанка, не зависи од дефиниције о демократији, већ од позитивних правних прописа и од задатака које је сваки од поменутих чинилаца себи поставио и које може поставити радећи у границама закона. Ми налазимо да појединац има то право. Али мн то доказујемо не позивајући се на појам о правој демократији, него на тумачење устава и закона и на сам метод тумачења, или чак на социјалне тенденције о којима правник мора да води рачуна. Ако се баш позовемо на то да је права демократија она у којој индивидуа има право опстанка, ми ћемо се позвати и на то да постоје већ елементи у садашњем правном сизтему за то, да се „тежи“ таквој демократији.

Ђ. Тасић.

Женско питање у борбеној фази

Ту скоро чиновници из целе земље имали су свој конгрес у Београду. Поред осталих питања претресан је на томе састанку и пројекат чиновничког закона. Реч је пала да удате жене не треба примати у д жавну службу. За нас је врло важно хоће ли се овај пројекат закона примити или не; исто тако је од особите важности да ли ће се баш тај члан који се тиче удатих жена усвојити. Али оно, на чему се жене државни чиновници морају нарочито задржати, а што је највише за жалење јесте; да такви предлози потичу, не од министарских комисија, већ од самих наших колега. Кад би ове идеје долазиле из Министарстава, онда би се могла имати бар једна утеха, да те идеје, макако погрешне биле, спроводе људи који пред собом имају неку општу државну корист. И мада би ови предлози потицали одозго, не би за жене били опасни, јер би оне могле у својим професионалним удружењима наћи заштите.

9 и 10

Женско питање у борбеној фази

299