Ženski pokret

20 дим.; остала за награду одабрана деца добила су по 10 дин. Свако дете, које је приступило прегледу даровано је рубљем. У многом је заслуга Лазаревачког свесног грађанства што је та изложба успела у ово незгодно годишње доба. У приређивачком одбору биле су и жене, међу осталима и председница Женског друштва у Лазаревцу вредна г-ђа Марковић. Нека наше жене нигде не изостану у овим пословима!

3. Ј. В.

Добротворна Задруга Српкиња Книнских.*

Добротворна Задруга Српкиња Книнских основана је год. 1905. Главни покретачи те Задруге били су: Марија Мандић, Марија Боровић, Марица Берић, Јованка Амановић, Даница Војводић, Ана Синобад и Јово Берић. 8. Јуна 1905. одобрило је намјесништво у Задру правила, и тако је задруга започела свој скромни рад. У прво вријеме био је рад ограничен; радило се само на хуманитариом пољу, а тек послије развио се тај рад и у просвјетни. Кад је 1909. године изабрана предсједницом г-ђа Вукосава Боглић, почео се опажати нагли процват задруге. Пошто је била у мјесту школа ручнога рада, добротворна задруга подупирала је сиромашне дјевојке и плаћала им школарину, да могу посјећивати ту школу. Осим тога набављала је задруга за дјецу дјечје листове, а настављало се и даривањем дјеце пригодом Божића и Ускрса одијелом и обућом, као и дијељењем припомоћи удовицама. Трошкови су све више расли па за намирење истих давале се успјеле забаве и сакупљавали добровољни прилози. Највећу заслугу стекла је г-ђа председница Зукосава Боглић оснивањем дјечјег забавишта год. 1912. Поред забавишта био је одјел ручног рада за дјецу и одраслије, гдје су се примале дјевојчице бесплатно као и у забавиште дјеца, осим што је задруга плаћала учитељицу. У најљепшем јеку рад дошао је свјетски рат и тиме је присилно обустављено свако пословање. Чланице нијесу кло-

* Извештај Книнске Добротворне Задруге приспео је касно и за то изостао из књиге Извештај Савезних Удружења за год. 1920 —21 коју је Савез ове године издао. По молби Савеза штампамо овај извештај у листу.

318

Женски Покрет

9 и 10