Ženski pokret

нуле духом, надале се скоро добром свршетку, плаћале и даље учитељицу забавишта и његове просторије, сакупљале дјецу из околице и слале на прехрану у Хрватску и Славонију, у ком су им раду помогле и сестре Хрватице. Кад је свакоме синуло сунце слободе, и када смо се сви надали обновљењу нашега рада, као у свим другим друштвима, долази најцрње доба наше задруге окупација Талијана. Тек сада могуће нам је да наставимо наш започеин рад, од кога се много надамо, тим више што нас је држава при помогла обилном помоћи. Данашње стање Задруге: Чланови: Почасни: 1(f Савка Суботић) Оснивачи: 8 Редовити: 38 Потпомажући 25 Свега; 72 Финансијално стање: Концем год. 1920. финансијално стање било је 15.525 К. Предсједница: Вукосава Боглић. Тајница: Потпресједница: Олга Покрајац. Љ. Jовић.

Borba Amerikanki za politička prava.

Amerika je zemlja, u kojoj žena može biti zadovoljna, da je žena. Velika je njezina vlast i njezin uticaj- na muža. Autoritet joj vrijedi već zato što je žena. Radi vlasti i poštovanja, koje uživaju u Americi žene, poznati španjolski pisac Blasco Ibanez zove Ameriku „Ženski Raj“ (Woman ’s Paradise“). Ali premda je uživala takovo poštovanje i takovi auktoritet ipak dugo je potrajalo, dok је u Americi žena postala sveopće političkim faktorom. Muževi su se možda bojali, da će svoju moć i svoj auktoritet znati žena da iskoristi još više, ako joj se dopusti ulaz u javni život, pa su neprijateljski istupali protiv političkih zahteva žena. Propaganda za izborno pravo žena progutala je mnogo. novaca, iscrpila je mnogo dragocene energije, neke su čak platile i svojim životom. New-York „Evening Sun“ spominje Margaretu Brent, kao prvu amcričku ženu, koja je prisvajala ista politička prava kakva su imali i muževi Опа je posjedovala veliko imanje u Coloni 1647. пе dugo poslije dolaska „Pilgrim Frathers“. Izjavila je da u interesu svoga imanja morala bi imati pravo na jeđno mjesto u legislativi Marylanda.

9 и 10

Белешке

319