Ženski pokret

није раније мислило да је у стању да ради. На нашем правном факултету има на близу три стотине студенткиња права, и не би било право да им се затворе врата у адвокатски ред, јер то неће бити на штету угледа адвоката, а међутим модерни закони као швајцарски, француски и др. то допуштају“. Мишљење г. Солдатовића прихватио је у целини Београдски Апелациони Суд. Слично гледиште заузео је и Београдски Касациони Суд. У реферату представљеном општој седници Касационог Суда, а који је предат и г. Министру Правде, г. Јоца Јовановић, касациони судија приметио је, да „када већ и сам пројектовани закон о чиновницима грађанског реда дозвољава, да жена може бити чиновник, под погодбама тамо прописаним, зашто не дозволити да женскиње може обављати адвокатуру, ако испуњава све погодбе, које се овим пројектом закона траже? Зар се може и сме предпоставити да женскиње, као лекар, професор, инжињер и др. може боље и успешније вршити своју службу и отправљати дужност звања, него женскиње, које би као адвокат имало заступати, штитити и бранити права и интерес појединих грађана пред судовима, властима и корпорацијама? Ако по ранијем закону о јавним правозаступницима од 1865 г. са изменама од 30/1Х 1871. г. и 15/Х 1896 г. женскиње није могло бити адвокат, то је објашњиво због историјских разлога, тим што тада није било доста школованих и квалификованих жена. А сада је друкчије. Сада, када је већ знатан број женскиња под указом, зашто не дозвољавати да жена обавља и адвокатски рад?“... И виши врховни суд за Босну и Херцеговину истог је мишљења. Он потпуно прихвата предлог г. Солдатовића да се и оспособљеном женскињу допусти да врши адвокатуру, кад данашње модерно доба иде за тим, да се и женама да могућност да што више суделују у јавном животу. Што се тиче нарочито Босне и Херцеговине, то је тим оправданије што је допуштено да женско лице може вршити, и у истини врши, код суда правну праксу као судски аскултант. Но не само представници судова, већ и сами адвокати почели су да прихватају предлог г. Солдатовића. Одвјетнички одбор у Осјеку у својој општој седници претресао је пројект закона о адвокатима, па је нашао да „пошто је минули светски рат показао да и жене имају спреме, снаге

18

Женски Покрет

1 и 2