Ženski pokret

код Министарства за оснивање те болнице која је неопходно потребна. Дискутовало се о томе како да се дође до новца за зидање дома. Између осталих предлога, прихваћен је и тај да се заведе дечји дан када би и сва деца, и сви одрасли, и све установе и државне и приватне, и сва друштва дали свој дневни приход. То је предлог г-ђе Ћириле Штеби. Г-ђа Милева Петровић из Београда, донела је топле поздраве свога Друштва и изразила своје поштовање Словенкињама које су схватиле своју највећу дужност заштиту деце. Налази да је Држава прва позвана да се брине о деци. Зато имамо Министарство за Социјалну Политику коме треба да је глав нa брига заштита деце и младежи; а то старање као најприродније требало би да је у рукама жена. У Министарству за Социалну Политику жена није могла да да све своје способности за напредак овога питања, јер она у њему није инициатор, она је у њему само раденица чиновник који извршује налоге старијега. У Одељењу за Заштиту Деце треба да је шеф жена, чиновници жене, да се види инициатива и дух жене. Истакла је да све жене у Југославији треба да настоје на томе да напуштена деца не буду више предмет милостиње, јер су она будући народ. Треба да се изгладе разлике између имућне и напуштене деце. Социална реформа се не може извести скупљањем милостиње. Мора се поставити идеја да смо сви исте вредности. Зближавање и прави заједнички рад најбољи је преко листа. Женски Покрет отвара широм своја врата Словенкињама. Г-ца Шшеби предлаже да се Словенкиње удруже са Српкињама да заједнички издају Женски Покрет. Тај предлог је једногласно усвојен. Г-ђа Милева Милојевић је говорила о женском праву гласа. Истакла је да се ближи тренутак кад бисмо могле право гласа добити за општине, и нагласила опасност да би жене тада могле бити плен данашњих наших мушких странака; да би сав програм социалног рада, који сва наша женска друштва имају, могао на тај начин бити ометен. Зато истиче потребу организације свих женских друштава која би при своме уласку у политички рад имала да изврше прво један заједнички програм. Пада у очи како су наше Словенске говорнице кратке, прецизне, стварне: знају оно што хоће и свесне су онога колико могу. Свака говорница саслушана је пажљиво; није било

1 и 2

Белешке