Ženski pokret

као што би се од прилике осећао слепац, коме би пса и штап одузели, Као што се ученик, који не зна лекцију, очајно хвата за речи које му другови дошаптавају и понавља их, не мислећи много да ли има смисла оно што говори, тако се и Иларије, у мраку у коме је био остао, присећао појединих поука пречасног, и дословно их, онако насумце, примењивао. „Ако те нечастиви прихвати за окрајак ти одсијеци цео скут, и уклони се црном." Иларије, који је у Гуши видео нечастивог а у браздама скут, протумачио је ту поуку тако, да Гуши треба дати осам бразда, кад он узме пет. Иларије није пропао што је био Хришћанин, него што није био прави, потпун Хришћанин. Он је Хришћанство рђаво и сувише субјективно схватио. Он је у својим делима више мислио на себе, него на оне којима је хтео добро учинити. Он је веровао да је у милосрђу главно себе жртвовати, а не њиме нешто постићи. Он није Гуши опраштао зато што га је волео и желео да му помогне, него што је прво хтео да га намами: „нека се увлачи дубље у ступицу, то ће гa љуће приквачити, нека суче што дебљу лисичину, да га задави. Кад запазих, да је украо равно пет бразда, било ми је мило и насмијах се ја; Ала, славни суде!“ Доцније му је попуштао, да би га се отресао као нечастивог, и најпосле, кад је почео сам размишљати, он је опраштао зато што је мислио да тако добри Бог хоће, и да ће тиме небо добити. Он је имао милосрђа, али није имао љубави према ближњем. Он није никад био надахнут оном јаком, неодољивом љубављу према другоме, у којој се не мисли на себе, ни на суд, ни на нечастивог, ни на Бога, ни на добро дело које се чини, у коме се само једно oсећa: бол онога који пати, само једно жели; да се помогне ономе ко страда. Иларијево милосрђе било је милосрђе у коме се чине жртве, али у коме нема љубави, и зато што у њему није било љубави, оно није могло никог спасти. Да је Иларије био човек од осећаја, он би можда осетио да се право милосрђе не састоји само у попуштању и давању земље; али он је био само један теоретичар, и то на жалост теоретичар, који не уме правилно да мисли. У одбрану Иларијеву могли бисмо додати да ниједну врлину није можда теже правилно вршити од хришћанског милосрђа.

1 и 2

Пожар Страсти