Ženski pokret

Ni bela, črna je moja pot. O Gospod, pomagaj! Reke valovi se v mesečini kodrajo, temne struge hudobno iztegajo roke o in le malo, malo še dete moje, joj! in jaz! joj, o Gospod! Dete k meni se stiska, vroča misel v sencih pritiska, drhtijo mi roke, drhtijo noge, reka lovi me, a v srcu, kaj v srcu ? Da ne, da ne smem? Gospod, saj veš! Kako bom, kako bo on, otrok moj predragi ? Živeti hudo je... O in umreti ne morem... Črne so sence, bela je pot, mesec na nebu oblake srebri... Ne pojdeva v smrt; dete vrniva se... že daleč je smrt...

Marija Kmetova.

H ови*)

*) Говор држан на Светог Саву ове године.

Под изразом Нови разумем нову струју у нашој књижевности, нове песнике, нове по необичности своје садржине и необичности свога изражавања. О њима постоје мишљења наших познатих критичара. Има их који су апсолутни противници Нових, има их који су за извесне њихове изразе, а има их и који су потпуне њихове присталице. Ја сам пришла упознавању Нових са извесним скептицизмом. Покушаћу да вас упознам са резултатима тога скептицизма. Потребно ми је, у самом почетку, да вас упозорим на ону познату истину: Свет је онакав каквог гa наша душа види. Успети представити свет у огледалу своје душе, то би била главна црта уметника. Какав изгледа свет у огледалу наше душе? Душа човечја стоји као отворен апарат за примање утисака спољњега света. Али, никада дух човечји њих не прими онакве какви одговарају правој стварности. Увек има један део унутрашњих утисака самога духа који их мења. А не треба заборавити на ону одлику човечјега духа, која има ту особину да ствара, комбинује, цео један унутарњи свет, ван спољњега света.

1 и 2

Листак

49