Ženski pokret

пином жари и разара све. То је пробуђени геније народа хрватскога. Не рече песник даље. Застао је у заковитланом и захукталом тренутку стварања народнога генија. Али мисао песникову слутим: из ове ватре, из овог огња, из ове енергије народнога генија искалиће се нов народни живот. * Ја верујем у победу Нових. Ја верујем у њихову победу » над необичним снагама природе. Она је могућна. Могућна је услед необичности нашега духа. Главно оруђе којим ће то дух наш урадити јесте машта. Она је та која ће нас водити ‘ од дела до дела, од молекила до молекила као од света до света. Она ће бити та која he моћи да уђе у мистерију човековог бића. И она је та која ће дати израз незапаженоме, угушеноме и везаноме. Она је та која ће нас најпре увести у тајне целога космоса. Ја се овде сећам речи свога професора из природних наука кад каже; није моја рука обична неравна површина, него су то светови са необичним облицима на којима живе безброј живота, са својим засеоцима, селима, са својим Паризима, у којима има безброј и малих и великих шеталишта. Бити уметник који ће нам моћи пробити копрену и указати нам да видимо оно у шта нас егзактне науке убеђују, не значи ли то доћи до нових светова за које су нам доиста потребни нови изрази, јер те светове до данас нисмо запажали, нисмо стварали. А где је толика величина простора, коју не можемо да замислимо, коју још не познајемо, а која је сва испуњена телима и ниједнога најмањег делића у њој нема који је празан, који је раван нули. И најзад, не нагони ли нас на веровање, на признавање извесних, на око, немогућности и сама истина позната свима нама: како у високом знању до којега смо у данашњем времену дошли, стојимо пред толиким питањима као праве незналице. Ја мислим да није потребно да наводим која су тo питања пред којима ми стојимо као пред затвореним вратима и како ће нас и најмања рупица на њима обрадовати да завиримо унутра. Учини ли то уметност или наука, биће подједнако драгоцено.

Ч и 2

Листак

63