Ženski pokret

на светој ватри, Коју је обожавао. Од становника грчкога Олимпа, који нису без замерке у моралном погледу, најчедније богиње су узимале у своје закриље брачне заједнице. Атињанка није прелазила праг куће свог будућег мужа док не би принела жртву Палади, а по речима Плутарховим закључивање брака вршили су жречеви богиње Деметер. Слична појава се опажа и код оних народа, чији живот представља као неку окамењеност, која се образовала још од памтивека: код Индијанца, који седају у брачна носила што их је брамин освештао; код Китајаца и Јапанаца, који ради благослова брака посећују храм и жртвеник. То исто је примећено, приликом открића Америке, и код становника Мексике и Перу. Код Римљана брачни обреди су били већ скроз прожети религиозним елементом“. Једном речи, историја нам пружа непобитне доказе, да је свест дохришћанског света признавала увек тесну и непосредну везу између брака и религије, у којој је она налазила потпору за одржање и што боље уређење брачних односа. Свест друштвена до хришћанства и изван њега призивала је богове и тражила њихову помоћ и учешће приликом оснивања брака. То је чињено не само у најстарија времена, док је тадашњи сав јаван и приватан живот био прожет религиозним елементом; не само онда, када су жречеви узимали активно учешће како у државној управи, тако и у сваком иоле важнијем послу друштвеног живота, већ и доцније, пошто су се јасно биле обележиле границе између државног и религијског уређења. Па кад је тако, може ли се онда замислити хршићански брак без религиозног елемента? Природно је, да је и хришћанска црква имала основа да брак, као установу од вишег значења за друштвени живот доведе у што ближу везу са религијом. Она је уздигла ту установу до најидеалнијег, тајанственог значења њеног, и од своје стране издала је небројено прописа, којима жели да што боље обезбеди ту основицу и извор човечијег живота у потпуној чистоти и неповређености, као једну од највећих светиња. Разни прописи о браку, што је црква издала, мало по мало, уношени су у грађанске законе, и на послетку, све те прописе усвојило је и грађанско законодавство, неке потпуно, а неке у виду основних начела. Због тога на законодавство о браку, које данас код нас вреди, у главноме ми морамо

5 и (i

0 браку и узроцима породичне кризе

139