Ženski pokret

и ћефа појединаца; то није такав однос, да га људи сами како им се кад свиди удешавају и да од њега стварају што им се кад прохте. Напротив, тим самим фактом, што је љубав т.ј. свесно и слободно осећање дакле, а не инстинкт, главна основа брачне заједнице, индивидуалност губи особине саможивости, излази тако рећи из својих личних, егоистичких граница. Сам појам љубави уопште претпоставља тако срдачан однос међу личностима да радост и туга, срећа и несрећа једне постаје лично стање оне друге личности. Љубав спаја личности и ствара јединство њихових бића, установљавајући међу њима једне исте жеље, интересе и осећања. Појам љубави претпоставља, дакле, извесно жртвовање егоистичких жеља, интереса и осећања једне личности у корист друге. Отуда су основне дужности брачног односа, сасвим природно, такве дужности, које одговарају томе појму љубави као што су на пример: поштовање, верност, поверење, наклоност, оданост, сни хођење, нежност, трпељивост и самопожртвовање. Оно што je управо најважније у брачним односима захтева такве прописе, који би кадри били да утичу на срце и савест. То су у строгом смислу моралне, а не правне дужности. Осећања, која треба да raje супружници један према другом, не могу се одмеравати количином ни вредношћу, нити се могу неком видљивом радњом с поузданошћу манифестовати, нити каквим законским мерама изнуђавати. Због тога и сам институт брака и његово унутрашње уређење у ближим појединостима својим зависи пре свега и поглавито од основних принципа морала, који одговарају култури извесног народа. И „по оној природној, општој вези моралних гледишта једнога народа са учењем његове религије, у толико пре што овде (у овом институту) лежи основица расплођавања људског подмлатка, брак је постао једна од главних међу оним установама, roje су прожете религиозним појмовима и идејама дотичног народа". И стога, ако загледамо у историју брака и брачнога права код културних народа ми ћемо запазити, да је брачна заједница увек и свуда имала извесно религиозно обележје, па било то макар само у погледу форме њеног закључивања. Она је увек бивала под окриљем нарочитих богова и закључивала се с разним религиозним обредима. „Египћанин се женио призивајући Изиду. Миђанин је закључивао брак пред лицем Сунца, коме се клањао. Персијанац је упаљивао своју брачну бу ктињу

138

Женски Покрет

б и (>