Ženski pokret

погледима на свет и живот био много више светован но црквен човек, и зато му се не може замерити што се покадкад забавио и женском лепотом. Већ у својој песми „Три дана у Тријесту,“ испеваној 1844. г., кад му је било око тридесет година, Његош опева лепоту глумице Флоре, „сјајне звјезде трестанског театра,“ која одмах зефирним полетом и погледом својим очараним пака у рај може претворити, ка Даница иза мрачне ноћи што засмије своде Уранове. Али још занимљивији су наводи Његошева секретара Медаковића, који прича како је његов господар, дошавши у Пераст на мору ради купања, имао за сусетку једну девојку „која често бацаше свој поглед на њега, а овај, још у младијема и најснажнијим годинама (тада му је било око тридесет три године) не презираше ове умиљате погледе.“ Ту своју успомену можда врло драгу, успомену на лик лепе девојке унео је он вероватно у виду Милоњића снахе, у свој „Горски Вијенац," који је баш у то време писао. Може бити да је тој девојци посвећена и песма „Ноћ скупља вијека,“ једина чистољубавна песма која се сачувала од Његоша, а која је у исти мах једна од његових најлепших песама. Једне дивне пролетње ноћи, која сва трепери и сва пева, песник очекује своју драгу, и сваки тренут чини му се сахат. Најзад и она долази: „Прелесницу како видим, загрлим је ка бог вели, Уведем је под шатором к испуњењу светој жељи; под зракама красне луне; при свећици запаљеној пламена се споји душа ка душици раскаљеној и целиви божанствени душу с душом драгом слију, ах, цјеливи, боља мана, све прелести рајске лију! цјелителни балсам свети најмирисниј’ аромати. што је небо земљи дало на усне јој стах сисати, Совршенство творенија тајанствене силе боже ништа љепше нит’ је када, нити од ње створити може;. малена јој уста слатка а англески обрашчићи од тисуће, што чувствујем, једну не знам сада рећи! сњежана јој прса кругла, а стрецају светим пламом; дв’је слонове јабучице на њи’ дубе слатком мамом,

186

Женски Покрет

б и б