Ženski pokret
ворити, а нарочито кад се узме у обзир да те жене немају ни за тај занат потребно знање, па се не знају да чувају. Кад би се провела тачна статистика данас заражених и оболелих муслиманки у тим крајевима, чисто би нас језа спопала од огромног броја. Па није ни овде исказана сва беда муслиманки из тих крајева. Прођа њихова образа била је доста повољна, јер су биле „у моди“, а и било је доста купаца ратника. Сада је и то минуло. У македонским варошицама мало по мало враћа се стари мирнодопски живот и тамошњој муслиманској сиротици не преостаје сада ништа друго него да умире од глади остављена и од бога и од људи, и од приватника и од државе и то разривена туберкулозом и венеријом и она и њена деца. Додуше у тим нашим крајевима има домова за сирочад, али ту у њима нема муслиманске деце, јер је тамо таква управа и такав ред да не може ту ступити сирото муслиманско дете, а да му не буде вера у опасности. Има тамо и наших српских женских добротворних друштава, која не показују .никакво интересовање за своју сестру муслиманку. У овоме су врло ретки изузетци. Поред рђавог материалног стања тих друштава, поред неумешности чланица у опхођењу с муслиманкама, које се иа неки начин увек боје хришћанке, та друштва подлежу јавном мишљењу чаршије и дневних политичких трзавица, где још увек влада у односу муслимана и немуслимана испод турске управе заостали менталитет раје и господара. Не можемо, а да не споменемо овде и једну другу велику ману тамошњих женских друштава. У њима је готово редовна појава борба око места председнице, где су увек кандидати госпођа начелниковица и госпођа командантовица, па која изгуби борбу она делује на мужа, па овај откаже друштву сваку потпору а то управо онемогући онај благотворни рад. Има чак случајева, да побеђена страна оснује ново друштво и то у месту, где једва има сила за једно ваљано и добро друштво. Кад би се та друштва еманциповала од ових мена, а то није тешко кад се хоће, и кад би се бацило више на стваран рад, а не да буде друштву алфа и омега одржати неколико помпезних парастоса, помена и слава, уверени смо да би се дало много учинити. Иза нашег ослобођења и уједињења настале су сличне прилике и код Српкиње муслиманке у Босни, где је једина
7 и 8
О жени муслиманки
215