Ženski pokret

trebalo, da žena upozna samu sebe, a da to može morala je misliti o. sebi. Odavna је o ženi govorio samo muž, koji ju je predstavljao prema sposobnostima svoga posmatranja. Opisivao je lekar, koji je žene poznavao samo po svojoj praksi i to bolesne žene; opisivao ili je pesnik, koji je tumačio svoje lične utiske; svoje ushićenje, svoje pojmove; opisivao ju je muž posmatrač, koji je uzimao za podlogu svoje vlastito duševno i moralno merilo; opisivao ju je muž, koji je nju cenio prema svojim potrebama, slabostima, prohtevima kako ih je опа mogla da zadovolji ili ne. Nemojmo se onda čuditi onoj ogromnoj masi diametralno različitih mišljenja o ženi. Trebalo je da žene same otvore usta. 1 kad je došlo do toga stao je muž zapanjen pred nečim, što je bilo vrlo jednostavno, ali što nije vidio, nije ni naslućivao, što je samom sebi krio. Sa ženinom ličnošću uvidio je i pravu stranu života, mogao je da vidi u čemi se sastoji život, sreća, moral, i saznati gdje greši, i kako silazi sa pravoga puta. Od žena su žene tek čule, šta su, kakve treba da budu, i saznaju, ako budu takve, da će biti glavnim činiocem života i sreće. Da, to je žena morala reći, morala se osloboditi, postati samostalnom, poznati život, ojačati karakter, čim je to postigla postaje učiteljicom čovečanstva. A sada žena, da bi mogla popraviti život, usavršiti i voditi muža ka višemu, mora toga muža osvestiti za ono šta njoj treba, šta treba porodici. Tako će uneti u društvo ono, što stvara kod sebe i porodice. Problem ženskoga pitanja, koje postaje na taj način pitanje društva i života jeste: hoće li ljudstvo nadalje da živi višim životom, hoče li da shvati, da je njegova svrha druga nego li samo materialištička? Svako teško doba izgleda ne samo da to potvrdjuje, nego da vodi čovečanstvo različitim putevima istome cilju. Pa bio to pokret kulturni, moralni, eugenički; pokret za zaštitu majki, za socijalan rad žena itd. itd. Sve to ide za tim, da žena zadobije svoje mesto, zove ženu na rad, na sudelovanje, traži njeno biće, njenu vrednost duševnu i moralnu. Bez žena nema života. Muška kultura je upropastila sama sebe i žena mora sada da gradi novu zajedničku kulturu, koja će sve pobediti. Kultura duha vodiće žene i nadalje ali samo onda ako budu poznale same sebe, i ako podju odvažno za svojim težnjama, i ako ih budu ostvarile. Sa českog A. Dostal

Olga Stranska Absolonova

64

Женски Покрет