Ženski pokret

Ја сам одрасла крај руске литературе без дијалога, без ових љупких описивања жене, кад се хоће да истакне жена бунтовннца, па ме је изненадила ова књига. У мене је ушло расуђивањем, мозгом за жену човека па се улило у срце једног дана када сам била свесна да сам жена; и разливена руска душа, и руски бол, и немирне чежње за бољим; и слила се руска љубав према великоме и правоме из свега великог што се очекивало и очекује за све живо. А Запад обратно. Зато сам ја мало веровала њему. Док су се на северу рађале бунтовнице своје врсте; јаке, одлучне, чврстог карактера, док су се истакла имена великих жена Русије, као крсно знамење ослобођеној жени, Запад је дао и жену у револуцији, и жену ројалисткињу која је са вером умирала, али за коју историчар, уводећи је у историју, никад није заборављао да је била витка и љупка, или носила незнам какве чипке. То је менталитет Запада. Да је модерна Енглеска списатељица имала овај материјал у својим рукама, она би Жозани, после раскидања са љубавником, очас метнула феминизам у уста, одрезала јој косу, обукла тешку сукњу и грубе ципеле и послала је по парковима да тумачи јеванђеље, и буди свест код жена. Рускиња би је послала у проститутке, где би Жозана паметно и горко осуђивала друштвено уређење, резигнирала се, или би се згадила на цео свој живот, па нашавши каквог студента пошла са њим и даље пила ракију и пропадала. Или би је начинила човеку другарицом која има снагу, која иде у тајне кружоке, спрема препаде, дели по фабрикама забрањене књиге, диже свест код жена, пропагира без обзира на законе; хапсе је, и тамо у затвору остаје оно што јесте: јака жена која се не покорава ничијој вољи. Францускиња, Марсела Тинер то није ни хтела ни могла. Она је, без претензије великих жена да кроз студију сувопарно доказује снагу жене, створила једну Жозану Валантен коју она смело назива бунтовннцом ; али коју она не може, а да не обуче у рибизласту свилену блузу, не може а да јој не да виткост и не створи тешке плаве очи и вите прсте. Она није могла да створи жену изнад свакидашњице, него жену која поред болесног мужа и подлог љубавника, мисли на стару хаљину и са очајем гледа подеротину на рукаву.

Женски Покрет