Ženski pokret

уметнички одгајено, служено свима уметностима — остварило je summum чулног задовољства, среће и уживања које човек може имати на овој земљи. Оно je било само доследно кад je свим осталим земаљским задовољствима додало највећу љубав. Један сјајан вихор, вртлог, облак, како хоћете да га назовете; један рој „златних осица тако je те људе Тен називао „златних осица“, које проводе даче на сунцу, y забави, сишући сласт са шареног цвећа, y природној и уметничкој средини од које ce блиставија тешко може замислити, такво je било то друштво, y коме je Француска жена 18. века била стожер око кога ce све окреће. 0 томе друштву je Талран рекао и могао рећи ону своју чувену реч; „Ко није живео пре 1789,, тај не познаје сласт живота!" * Али ми можемо рећи; Како ко! Како ко за кога! Преврћући листове историје, ја сам до сада читао само десну страну, страну примања, као y трговачким књигама. Кад погледам леву страну, дуговања, ја видим, испод овог сјаја, само мрак, зиму, глад, и најцрњу беду. Равно сто година пре Великог Преврата, још 26 година пpe смрти Луја Четрнајестог, 1689. Лабријер пише: „Ко изиђе y поље, он може видети неке дивље животиње, мужјаке и женке, расејане на све стране, црне, модре, прегореле од сунца, везане за земљу коју рију и преврћу с несавладљивом истрајношћу. Њихов глас изгледа артикулисан, и кад ce исправе на ноге оне открију људско лице; и доиста то су људи. Hoћy ce повлаче y своје јазбине, где живе од црна хлеба, воде и корења. Они уштеђују другим људима муку да сеју, ору и жању за свој живот, и тако заслужују да не остану без тога хлеба који су они посејали“. Али они ипак остају без њега, и умиру од глади y гомилама. У самом почетку осамнаестога века, 1715. шест милиона трећина становништва тадашње Француске било je пропало од беде и глади. Војвода де Сен-Симон бележи да y плодној Нормандији „људи живе од траве“. Владика y Клермон-Ферану пише властима да „народ живи y ужасној беди, без постеља, без намештаја“. Владика y Шартру извештава краља да y његовој области, „људи једу траву као овце и цркавају као муве“. Војвода Орлеански, y краљевском већу

108

Женски Покрет