Ženski pokret
тешког положаја девојке - мајке из Шекспировог „Краља Лира“, перипетија напуштене и унижене Каће из Толстојевог „Васкресења" или оне катастрофалне духовне и материалне кризе извесне Фриде, коју Форел описује y свом одличном делу „Полно Питање“. Будући понижена и од друштва нечасном сматрана, ванбрачна мати носи доживотно жиг друштвене осуде. За то је доста редак случај, да ce она може удати, јер ce сматра, да ће њена срамота упрљати част и достојанство њеног мужа. A и кад би успела да ce уда, грижа савести и кајање не остављају je, a њено раније стање ванбрачности може послужити њеном мужу као разлог за рђаво поступање и угњетавање према њој. По овоме можемо закључити, да je стички положај ванбрачне матере крајње тежак a понекад и неподносив, чим je y стању да извесне чланове друштва доживотно унесрећи, a понекад и живота лиши; a колико je друштву сваки његов члан потребан, ма и не био много користан о томе не треба ни говорити. Наравно, о таквом етичком положају ванбрачне матере може ce говорити поглавито онда, кад je ванбрачност колико мушкарчево толико и њено дело с обзиром на слободну вољу (пристанак); јер има случајева (силовање, завођење и т. д.), где je друштвена осуда ванбрачности врло блага или je понекад чак и нема. Ствар друкче стоји односно етичког положаја ванбрачног детета. После оне фазе опште верске заслепљености и фанатизма, на ванбрачну ce децу друкче гледа. Увиђа ce да су то људска створења као и сва друга, да она нису крива за своје рођење и да бар на њих не треба наваљивати терет срама због грешке коју су њихови родитељи учинили. За то ванбрачна деца постају предметом сажаљења, хумамости и интересовања. Нису ретки случајеви, да неко узме к себи напуштено и занемарено ванбрачно дете, кога су његови родитељи оставили да само себи крчи пут y животу. Већ смо рекли, да су Хомер и Ромул и Рем ванбрачно рођени, и да им због тога није нико ништа замерио. Па и наше народне песме, наш понос и верно огледало душе нашег народа, занимају ce често судбином ванбрачне деце. Оне их нимало не потцењују нити о њима са злобом говоре; напротив, оне „копиланима" приписују нарочита својства срчаности и
4
Правни и етички положај ванбрачне матере и ванбрачног детета
159