Ženski pokret

види наш рад y кући, и да наше другарице и млађе еестре поучи. Знамо да ћемо и од сад видети само неку крупну господу, која ћe доћи, сасвим сигурно доћи, кад ce буде гласало.... Да, злато, посејано злато по нашим питомим превојима, кршним планинама и дивним пољима скоро сам гласно премишљао. Злато које не треба извлачити из тврде и мистеријозне утробе земљине y зноју и страху од опасности; злато које треба само прибирати и са задовољством глачати; злато чији сјај наша високопарна, индивидуалистичка и егоцентричка интелигенција без трунке социјалног чула не назире; злато које нема чара за ту интелигенцију, јер не представља ону свемоћну вредност вредност гумених куглица злато које не носи палате y Београду, нити ce може њиме трговати; злато за чије прибирање и глачање треба ипак засукати рукаве, ући y блато, несаницу, па нешто ce и знојити.... У тим мислима стигао сам са својим друштвом на „железничку станицу“: једну скретницу и једну малу стражару. „Специјалан воз“ са својом бесном и сићушном машином очекивао нас je. Пришао сам групи која je већ раније стигла и чуо последњу мисао њихове раније дискусије: Како je лако препородити наш дивни и способни свет, али, али,.... треба имати људи за тај посао.,,. треба имати ум и срце за тај поcaо.... У том ce приближила и друга група. Једна дама je одушевљено довршивала причу о доживљају једне добровољне наставнице; Мајка ученице je хитно дозивала своју ћерку: „Ходи, Маро, брже, дошла нам je наша најмилија госпођица Лацковићева" биле су њене завршне речи. У том су стигли и „аутомобили“. Наш кондуктер са црвеним лицем и носом, подераним гласом нам je довикивао: Изволите y вагон ! Разместили смо ce и кренули за Пожаревац. Нека je благословен Женски Покрет далеко од палата налик на касарне, далеко од фраза, надмудривања и доскочица, далеко од трке за великим џепом, далеко од бесних тоалета и оговарања, далеко чак y Великом Селу, y нашем селу које je велико, јер крије y себи злато неоцењиве вред-

174

Женски Покрет

4