Ženski pokret
y околини пустога парка. Свет им више није изгледао тако неизмеран. Oнe су гa разгледале из близа и промериле његове димензије. Ањута je бурно проживела то време нашавши прилике да задовољи своју страсну природу. Волела je тог човека покрај себе, заваљеног y дубокој наслоњачи, изнурена саркастична израза на лицу, и то тако страсно и суревњиво волела, да ни y том погледу није могла ништа више пожелети. Млађа сестра, међутим, живећи дотле само главом, задовољивши тако раскошно своју жеђ за науком била je сад y неку руку пресита и формално неспособна за интелектуалан рад. Проводила je време y читању романа, игрању карата и прилично баналном општењу са суседима. Али je зато са задовољством посматрала промене које су ce догађале на њеном оцу. И он je био, као Соња, од оних људи способних да развију и модифицирају свој карактер снагом своје интелигенције и размишљањем. После несумњиво тешких искушења на која су гa стављале његове кћери, знатно су ce ублажиле две најмаркантније особине његовог карактера: грубост и деспотизам. Он ce научио увидети да je немогуће силом извојевати моралну надмоћност над другим, па ма то била и рођена деца, на коју je полагао своје најпуније право y зрелим годинама. Сад међутим, са једном дотле неслућеном толеранцијом подноси радикалне погледе свог зета комунисте као и материјалистичка схватања другог зета природњака. Соња je очарана оцем. То су најлепши дани из њиховог заједничког живота. Tо су и последњи. Срчана болест пpe времена, изненада оконча његов живот. Био je то тежак удар за Соњу. Она je y последње време тако много заволела оца. Увек гa je волела више него мајку. Мајка je била од оних површних, лако придобљивих природа које сваког „имају радо“ и које су са сваким добро. Соњу je баш то отуђивало од ње. После очеве смрти осети ce бескрајно усамљена. Ањута је имала мужа. У његовом загрљају блажила je свој бол. Уз кога Соња да ce привије y својој тузи? Зар није стално држала y неприродном одстојању од себе свог мужа, безобзирна према том нежном човеку пpeпyном љубави за њу. Какав чудан и несносан однос! Није више могла тако. Чежња за љубављу
i
Сон.а Коваљевска
179