Ženski pokret

КРАДЉИВАЦ

Чије сам то очи једног дана срела? чини ми се да су плаве биле а коса као од жуте свиле спус : ала се меко преко бела чела. Чије сам то усне спазила једног јутра? Рујале су као капи вишње зреле. и дрхтале лако. Ко је то имао руке беле рођене само да мрсе косе, чији је то смех био као златног звона звон, ко је то имао зубе беле рецкасте, и ситне као крунице ђурђевка? 0 чије, сам то очи срела плаве ! Као сто љубави и сто болова у погледу да носе. Ко је то имао очи што вечно просе да би узеле саме?! Ах, боже, боже, боже, мени је неко украо срце. Мени је неко украо срце.

Милица Костић

ИСИДОР

Није ни бољи ни гори, ни паметнији ни глупљи од многих других, а као многи други живи у Београду и зове се Исидор. Да су му дали да бира, он сигурно не би изабрао то име. Заиста, човек савремен и оригиналан, који помало пише модерне стихове, и који о себи има изванредно мишљење, не може да се зове Исидор. Осим свог имена, он је сасвим задовољан самим собом. Неограничено се поштује, диви се своме ходу, гласу, изразу лица, духовитом говору. И, пошто ra правни факултет не пре-

218

Женски Покрет