Ženski pokret

A ти нам дај још по шољу чаја и још по парче торте, па причај колико хоћеш. Иначе je данашња кроника била сасвим мршава. Десанка ce опирала, али кад навалише, попусти. Пошто их прво љубазно послужи, отпоче: Видите да ми je стан неудобан. То ме прати од детињства, Увек исто кукање. Онда сиротиња, сад оскудица y становима. И тако ће непрестано док ме не сместе y најтешњи стан y коме нећу више кукати, али над којим ћe за мном кукати. Била сам мала. Седели смо y лепој улици y једној старој врло ниској кући која je имала четири пута по собу и кујну. Ми смо имали последњи стан. У првоме je становала јагодинка Баба Митра са својим сином штампарцем. Од Јагодине јој остао само нагласак, иначе je она заборавила и своје родно место и своје детињство и била je права београдска беда. Ћудљива: некад ce смеје с нама и допушта да јој ce ругамо за њено „гу“ и „га“; a некад неће ни да отпоздрави. Била je зле воље кад je била гладна. A кад купи пасуљ, весела je за три дана. Пристави да гa кува, кад проври она оцеди ону прву воду, посоли je, метне алеве паприке, надроби хлеба и руча, a пасуљ остави за сина, за сутра и за прекосутра. Син њен, мали, црномањаст и врло мршав, био je мир младић и мени je било пријатно кад ми он штогод каже, или кад ми на улици, као да сам велика, скине шешир. Он je био слагач y штампарији и издржавао матер и себе. Изгледа да није знао пошто je шта на пијаци и није схватао колико ce његова мати мучи. A она би, чим јој он преда целу своју плату, одмах одвојила за кирију, a са остатком натезала и колико je могла крила своју глад од њега. Кад je била добро расположена, причала je како су протеривали краљицу Наталију и како je њен син, тада још дечко„ рањен y руку и остао сакат. Показивала je неку молбу и сањала о доласку краљице Наталије и о њеној месечној помоћи коју ћe њен син добијати због те леве сакате руке. Краљица je долазила, али помоћ није дошла и баба Митра није могла сакрити немаштину од свога сина. Он ce разболео. Није ra могла излечити ни својом глађу, ни молитвама, ни љубављу својом. И умро je њен послушни добри син који ју je тако много волео, који je целу плату њој давао, и однео je y

6

„О, времсна, о, наравн !“

285