Ženski pokret

ЗЛАТНА НОЋ

Снева месец, златан чувар златоруна стада златно лишће пада на бели друм. Са хиљаду златних струна јесенских звезда на бледом зренику трепти нечујни шум: ....Пан је болестан. Свели су венци, свело је цвеће у крунама за краљевско чело нашега Пана Умире од бола у златном борику сувих грана Пан... Шуми шум нечујно бол у златним струнама.

Гвидо Тартаља

НОВЕМБАР

Трзали су ме радосно љубавни немири ко децу чисти снови из наручја мајке, блистале су звезде кроз априлску ноћ ко љупка кандила у старој цркви на вечерњој молитви пред мрачном иконом Мајке Марије кад смо се заносно молили. Данас уморна и тамна лутам шумама по опалом лишћу што шуми ко шапат сањивих прича док Новембар језиво потреса болесне ноћи јесенске. Заламам руке ко голе гране ветрови, туга ми очи залива ко кише јесење дане. Све сам му радости радосна поклонила.

Милица Костић