Ženski pokret

као кроз шибу. Она се гади на прљавштину и њена је душа чиста. „Али научиће се, сад је још млада, научиће се.“ Сирото дете, она је сувише слаба да би се могла отети. Ја је много жалим и још је волим, па ипак... ја је помало и презирем; ја сам дете из поштене куће. Разуме се, одлучила сам да ћутим, мада ме је та тајна страшно мучила. Једаред смо мој плави рођак, који је и тада већ много знао, и ја, коју је он сматрао за незналицу живота, седели после шетње на једној клупи на Калемегдану. Прође она с једном другарицом и поздрави ме. Запитах је нешто, само да би је боље могао видети мој рођак, па да чујем шта ћe рећи о тој лепоти. Првокласна лепотица • рече он и осмехну се значајно. Али откуда ти њу познајеш? Ми смо комшинице. А ти ? Боље би било да се ти с њом не поздрављаш, бар на улици. Што то? Она је добро девојче, седи с тетком, учи да шије. Има богатог ујака који ће јој дати мираз. Ако хоћеш да ти проводацирам... терала сам ја до дрскости. Он поцрвене. Ти си луда. Ко ти је то напричао? Кад би ти знала.. Е, случајно знам, можда боље него и ти — рекох чак с неком дозом хвалисања. Мој рођак се не запрепасти, као што сам се надала, јер је био заузет. Пролазио је један стари господин и он му је с поштовањем скидао шешир. Ко је то? упитах ја одмах шапатом, јер сам се бојала да не пропустим да познам кога великога човека. Он ми рече његово име, гледајући ме испитивачки. Па то је, дакле, „ујка“ ове лепе госпођице узвикнух ја намерно гласно, да би он чуо. Он се шета и ужива гледајући „сестричину". Мој је рођак био блед од беса. Шта ти је, шта вичеш! Ја ћу да те оставим. То је испод сваког васпитања. И господин је чуо, бар моје речи. Он се окрете. Страшно сам се преварила: он ме погледа и љубазно се насмеши. Хтела сам да плачем што нисам могла да му напакостим. Тада сам,„ изгледа, мислила да моје презирање и мој гњев могу да поправе свет. Хтедох тај неуспех да искалим на рођаку, те му рокох:

8

О времена о наравн

379