Ženski pokret

Пошто je прешла све фазе буњења против Јазоновог поступка, чаробница поверава женама план.за освету, Она ће послати супарници хаљину од најфиније материје, и златну круну, поклоне које је добила од свога деде Сунца: чим их Глаука метне, умреће у најгорим мукама од Медејиних отрова. Медеји није довољно ди уништи мрску жену; она ће убити и рођену децу, да раскине Јазоново срце, јер је у њој побеснела мржња заглушила материнску љубав. И Медеја зове Јазона. Пред њиме се чини као да се у интересу деце помирила са његовом женидбом, и пристала да оде у изгнанство. Али само жели да деца остану у Коринту. А да би задобила принцезу да измоли од оца милост за деду, Медеја ћe их послати њој са поклонима. Роб се враћа са децом, и саопштава Медеји да је принцеза била дирнута поклонима, и да деца могу остати у земљи. У Медеји се још једном бори материнска љубав са жудњом за освеветом. „Нека се уздржи ко хоће од ове безбожне жртве, ја нећу пустити да ослаби моја рука... Стани, срце моје, стани, не довршавај. Остави твоју децу, поштеди их, несрећнице! Она ћe те пратити у изгнанство, биће твоја радост!.. Не! тако ми демона осветника, тако ми паклених богова!.. Неминовно је потребно да она умру, а пошто је то потребно, ја ћy им дати смрт, као што сам им дала и живот.“ Неки антички критичари замерали су Еурипиду што је допустио да се Медеја разнежи на децу, пре но што их убија; на тај начин, мислили су они, демантован је њен карактер, који треба да је неосетљив за све друго, сем за љубомору и мржњу. Тако су, у осталом, преставили Медеју Сенека и Корнеј. Међутим Еурипид је велики психолог, и зна да би било неприродно кад се људско биће у оваквој једној ситуацији не би ломило. Ову сцену приказали су многи сликари, стари и нови, од Тимократа до Делакроа и Фајербаха. Медеја убија децу иза позорнице. Долеће Јазон, који је био сведок смрти Глауке и Креона. На глас о смрти деце xoћe да уђе у палату, али се Mедeja појављује у ваздуху, на колима у која су упрегнути крилати змајеви, држећи у рукама мртва тела своја два сина. Моменат је претерано језовит. Јазон је проклиње, а она му са демонским цинизмом одговара: „Називај ме сад како хоћеш, било лавицом или Сцилом, тим помором тиренског краја,. шта ме се тиче? И ја сам нашла начии да та раним срце.“ Језон је моли да му бар да дечија тела, да их сахрани, али Медеја му одговара да ће их она сама сахранити, својом рукам.

1 и 2

Жене у Еурипидовим трагсдијама