Ženski pokret

najnovije doba pače smanjeno je pravo žene. Dok joj u drugim kulturnim zemljama proširuju pravo, te ona tamo obnaša najviše javne funkcije, kod nas se baš ide natraške. lli zar naša žena vrijedi manje od one Američanke, Engleskinje, Dankinje itd.? Tek nedavno je u našem parlamentu učinjen opet greh ženi, oduzevši i ono zericn prava, što ga je kod opštinskih izbora imala. I to se dogodilo baš u srcu Jugoslavije, u Beogradu ! Zar tako naplaćuju naši muževi patnje žene? Ili im zar nije dozrela? A bila je zar zrela za nadčovječne muke i prije rata, a pogotovo za vreme rata, a pogotovo za vreme krvave tragedije ratne. Zar baš Beograd mora daleko poslužiti- za primjerima, u kojima se zrcali sva veličina i herojska jakost žene. Zar toliko priznanja za more patnje što podnije njihova mati, sestra, ljuba i kćerka. Tu više ne može da bude neuviđavnost. Tu je tvrdoglavost, muškaračka oholost, umišljena veličina, a što je najcrnje: cruta nezahvalnost. I ti su. zar zreli, da sude i stvaraju zakone o ženi bez žene.

Lucija Persoli-Miškulić.

ЗА СЛОБОДУ МУСЛИМАНСКЕ ЖЕНЕ

Прошлог лета била сам у гостима код мојих рођака, близу Босне. Они су знали да ме жеља вуче да видим харем и да упознам Аишу, о којој ми је нећака Милева много приповедала. Једно после подне извезосмо се до Кр. Целим сам путем размишљала о харему, у ком сам у мојој младости најугодније часове проводила. За мене је било највеће уживање, када сам имала слободног времена, да правим посете код беговица, нарочито где је било младих ханумица. Све је код њих одисало поезијом, чистотом, љубави и севдахом. Накићене бисером, одевене свилом, затворене као тице у кавезу, радо су то све сносиле, јер су тврдо веровале, да им је то Алах одредио и да су створене само за свога мужа, да он ужива у лепоти њиховој. Али после толико година, кад сам ступила у харем беговице, где сам негда оставила Хануму срећну и задовољну са својом судбином, нашла сам на противно. Њој је додијала фереџа и решетка, бисер и накит, јер она хоће слободе, хоће просвете. Кад смо стигли у Кр. најпре потражисмо Аишу, али ње не беше код куће; рекоше нам, да је отишла код рођице беговице. Али и ту морадосмо мало чекати, јер нам слуга рече, да

Женски Покрет

1 и 2