Ženski pokret

Жалио си ме можда што сам слепа, па си према мени по некад бивао тако пажљив, тако нежан. Да, била сам слепа, јер нисам хтела видети ни бледило лица свога, ни твој несташни живот који je текао поред мене мењајући једнако правац свој као набујала ћудљива река.... Иди, остави ме!... Ја сам патила, ти си ce смејао, слатко смејао. Твоје двосмислене речи подхрањивале су моју горку самообману и ја сам веровала y добро, и била срећна. Иди!... Сад, када je патња спржила и последњи цветак душе моје, сад сам прогледала.... Иди, иди, ја видим.... Остави ме, ја сам убога и несрећна. Мој живот je сада замрзла река, која на дну своме чува миле славује, који су нашли смрт y леду пре но што су избегли y топли зрак.... Иди!.., Иди!... Пустош, лед и гробље не загрева душу. Иди!... Ти песму хоћеш, ти живот тражиш. Иди, иди!... овде си све убио. све уништио. Иди!... Иди!,..

Даринка Ћосић

КОШТ AHA

КОМАД ИЗ ВРАЊСКОГ ЖИВОТА, ОД БОРИСАВА СТАНКОВИЋА

Колико ce дивимо целисходности са којом je човечје тело саграђено, толико нас више изненађује противност која постоји између човечјег тела и душе. Њихове природе, потребе, способности и тежње толико су различне и супротне да нам заједница y којој они живе, чини вите утисак једног рђаво састављеног брака једне mésalliance, него неке хармоничне делине. Душа, која je по Тиковом тврђењу „himmelblau" 1 ) хтела, би сваки час да ce вине y небо, да живи y неким вишим регионима, да ce бави узвишеним радовима, да буде племенита и великодушна, да цео свет својом љубављу обухвати, да сваког усрећи, свачије болове ублажи. Тело га вуче земљи, тражи од њега хране, тера гa да ради ропске и грубе послове, гони гa да

1) Плава као небо.

254

Женски Покрет

5 и 6