Ženski pokret

сионални рад домаћице неће се више осећати као рушење „породичне. cpeћe“ (под њом се подразумева већином породично задовољство!) Ако се радна снага женина уопште једном рационално уложи, ако се не растура на толика сићушна предузећа појединачног домоводства, ако се подела рада међу женама спроводи тако рационално подвајањем у позиве као подела рада међу људима у позиве, онда ћe се тек осетити благодети професионалног женског рада уопште. Сад се показују позив и брак у међусобној сагласности само у појединим случајевима, у којима жене ипак врше позив и поред отежаног домоводства садашњости. Тек ако се отклоне с пута различите сметње жениној радној снази, расипању њене снаге ва тешке радове домоводства, онда ће се показати, да подела рада међу женама неслућеним начином формира и потпомаже културу. ПОСЛЕДИЦА ЕКОНОМСКОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЖЕНЕ. Економском самосталношћу задобија жена своју личну слободу. Јер „у економској зависности жена је одиста законито остављена на вољу другоме на тако понижавајући начин, какосе тешко може подносити са достојанством пробуђене личности.“ (Милер-Лиер, 4. свеска). Без економске самосталности женине брак остаје све више економска и животна заједница. Ну са економском самосталношћу жене брак постаје животна заједница, у којој достојну улогу играју питање љубави, лична слобода, питање дечјег васпитања. Полови стоје тада један према другом у стварној равноправности. Жена, која зарађује, може слободно да бира; она није упућена на мужа и зато је нико не спречава у њеном праву на личну љубав. Економским ослобођењем жене брак се отреса куповине и продаје. Новчани бракови и бракови издржавања ће све више опадати, а меродавни ће бити они фактори, који треба два човека одиста да доводе у заједницу: узајамна љубав, поверење и поштовање. Подвајање рада жениног на професије има још много дубљих последица, на које ћемо се вратити мало доцније. Према томе се подела рада међу женама захтева и потпомаже у много већој мери него ли до сада и то не само ради ослобођења жениног. Ослобођење жена значи у много већој мери ослобођење мужева, мушку еманципацију. У будућности не треба више да зависи једна половина човечанства од друге, не треба да издржава једна другу. Лов за мужем мора да постане излишним. Жене, које самостално мисле

286

Женскн Покрет