Ženski pokret
на коме су била и четири делегата Женскога Покрета и то: г-ђа Петковић, г-ца Атанацковић, као преставници Ж. П.; г-ђа Бедековић преставница Нар. Жен. Савеза и гђа Албрехт, преставница Сплошног Женског Друштва у Љубљани. На томе састанку извршена је организација Мале Женске Антанте, која је основана приликом састанка Инт. Лиге за Право Гласа у Риму пр. год. Чланови М. Ж. А. су Феминистичка Друштва Грчке, Пољске, Румуније, Чехословачке и Југославије. М. Ж. А. је основана у циљу сарадње у свима питањима која се тичу ослобођења жене, на заштити жена и деде, све врсте економских, социјалних проблема, да се заједнички искрено ради на отклањању евентуалних несугласица између наших земаља. Сваке године ћe се одржати заједничке скупштине. За ову годину је скупштина заказана у Београду. Главна разлика између политичке Мале Антанте и Ж. M. А. је следећа: док су се Владе наших земаља удружиле у своме политичком програму у циљу заједничког отпора према евентуалном непријатељу, дотле жене, у тежњи за оснивањем односа на пацифистичким принципима, полазе од идеје да не сме бити непријатељства, да не може постојати несавладљивих несугласица између два суседна цивилизована народа, и да су све тешкоће у прошлосги стваране неискреним и нелојалним радом политичара. Жене ћe тежити увек мирној политици, и употребити увек сву активност на културној и социјалној пропаганди. Исцрпан извештај о М. Ж. А. за чланове и пријатеље нашега покрета, био је дат на конференцији одржаној у Женском Клубу, 15. децембра пр. год. и одштампан у Женском Покрету, да би се чланови ван Београда могли упознати са овом интернационалном женском организацијом. И поред огромних економских тешкоћа са којима се борила Управа, и које су сачињавале једну од главних препрека развитку друштвенога рада, Управа је ипак у могућности поднети Управи доста анкуражирајући извештај о своме раду. Постигнути резултати ни из далека не задовољавају тежње Управе, па ипак, у току година, имала је прилике да констатује више успеха свога рада, за добро појединца или добро општега значаја. Економске прилике после рата учиниле су, да жене у великом броју су приморане изаћи из својих огњишта, напустити свој рад у домаћинству, или што је најчешћи случај, поред домаћинства узети још једно професионално занимање. Да би се побољшао економски положај жене, није увек довољно оспособити жену за самосталан рад, већ им и у честим случајеви ма треба
7
Извештај Управног Одбора
293