Ženski pokret

и штo je главно, принцип равноправности жене и мужа не би био порушен. По себи се разуме, да у већини случајева жена би била та која би иступила из јавног живота и користила би тим себи и држави. Али у извесном малом броју случајева, где је жена јача радна снага него муж, десио би се обратан случај опет у корист државе. Из почетка би то многима изгледало смешно, али друштво би се на то научило, као што је то било и према осталим тековинама феминистичког покрета. Број бракова, где је муж услед болести, старости, психофизичне урођене слабости мање способан за јаван живот него жена, већи је него што се мисли. Зашто се не би он могао бавити и лакшим приватним радом или с домаћинством? Код трговаца се често опажа, да је жена много спретнија за трговање и за финансијалне транзакције него муж. У Француској воде многе жене сасвим самостално разне трговинске радње. За бирократску службу била би жена још способнија. Наравно да би се сви наши брачни закони морали тим новим приликама и изузетним случајевима прилагодити. Једно је сигурно, да се социјално-политички проблеми садашњости не даду решити по калупу прошлости. Tempora mutantur. Облигатан целибат женских чиновника је старо жељезо, с којим се не да више војевати.

Д-р Јулка Хлапец-Ђорђевић

ŽENA

II. O KRITICI ŽIVOTA КОJIM ŽENA DANAS ŽIVI. (Nastavak) Ostaje dakle kao razlog tvrdnja, o interesima privatnega vlasništva. Ta ideja medjutim nije više tako neokrnjena, neoboriva na svojim linijama da bi ona sama mogla da održi jedan tako veliki zakon. Zašto dakle ipak ta šutnja? Zar da nam ne ostaje nego da prihvatimo tumačenje onih cinika, koji tvrde, da naši moralni zakoni i nemaju svoj jasni zašto, i zbog čega, nego da su nastali iz običaja, koji su se stvarali najraznoličnijim uticajima, većinom tako, da ljudi i sami nisu znali zašto sve to tako čine. Ali prema torne tumačenju ženini moralni zakoni uopće ne bi imali obrazloženja. I sve više biva poniženih žena, sve više zločina čedomorstva

8

/ena

319