Ženski pokret

mednarodna izmenjava dece, kakršna postoji že v nekaterih zapadnoevropskih državah. Avtor pričakuje, da bi dopisovanje in izmenjava izoblikovala jako in stvarno internacijonalno čustvovanje ter končuje svoja zanima izvajanja sledeće; „Ako bi se stvorile in razvile žive osebne zveze med šolsko mladino vsega sveta, tedaj je verjetno, da bi ohranili izšolani ljudje poedinih narodov tudi v poznejših letih nekaj od teh zvez in bi tako doprinesli jačanju internacijonainega čuvstvovanja. Medšolsko dopisovanje bi vplivalo najprej na üblažitev notranjih zaprek v enem narodu (plemenskih, verskih, razrednih\ a potem prav tako tudi na zapreke med narodi, ker bi ustvarjalo in manifestiralo namesto nacijonalnega egoizma čustvovanje dobre., volje, medsebojnega zaupanja in simpatij. Pripravljala bi se tako doba, v kateri bi vladala med narodi vsled boljšega poznavanja in boljših zvez večja iskrenost in v kateri bi ne bil, ako bi prišlo do nasprotstev, zadnji apel-kakor je to danes apel na orožje, nego apel na zdrav razum ..

A. Š.

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У САРАЈЕВУ ЗА ГОД. 1923./24.

Женски Покрет прије Друштво за Просвећивање Жене и Заштиту Њених Права основано у септембру 1919. год. навршава сада пет година рада. Служећи истој задаћи према истом програму, просвећујући и подижући неуку жену, друштво настоји, да нашу жену ослободи од многих штетних утецаја и предрасуда, који јој спречавају, да се развије у морално и интелектуално јакога члана друштва. И до сада су жене оснивале друштва, али се баве искључиво хуманитарним радом. Тек напредне идеје XIX. и XX. века поткопавају темеље многим друштвеним уредбама; друштвени се поредак мења, те и жена револтирана многим неправдама, диже глас у одбрану својих човечанских права. Нарочито поратна жена у борби за опстанак, напртила је на своја плећа и нове дужности a с тим енергичније затражила је и права, која те дужности изискавају.

Извештај о раду Жен. Покрета у Сарајеву