Ženski pokret
вао, већ остављајући да их она сама пронађе и с одушевљењем дода својој приватној збирци. На тај начин, црпела је она од њега огромна богатства за своје минерале и обоје су били задовољни; он с тога што је био сигуран да једино благодарећи њему, она је постала једна скроз паметна девојка, „слободна од сваке модерне бесмислице,“ и она будући његова кћи није могла сасвим да избегне слабост душевне кратковидости од које је он патио, и редовно би запазила само оно, што је ишчекивала и желела да види код оних. које је волела. Човек неправичан и тесногруд бивао би за њу један сасвим стран човек, који полаже на спољашност, много се креће у друштва и који је услед тога постао теоретичан, неодређен и површан, али никад драги, обожавани тата у кући. Од шест девојчица, Евадна је била најстарија у породици, мати је била свима њима подједнако задовољна, али се ипак највише поносила Евадном, која је по њеном схваћању одговарала до ситница идеалу, који се од једне младе девојке ишчекује. „То мило дете“, писала је она Леди Аделини, је све, и више но што смо се ми и смели надати да ћe нам бити. Уверавам Вас, да ми она ни тренутка није задавала никакве бриге, изузимајући бриге због здравља и cpeћe, коју свака мати мора да осети. Васпитавала сам је са највећом пажњом, и отац њен се, могу рећи, сав посветио дужности да њен ум упути на прав пут, у исто време помажући ми свесрдно у осталим стварима. Она говори француски и немачки добро, зна мало и талијански. Могу рећи да она има нарочиту способност за језике. Не црта, али је врло до бар музичар и још увек узима часове из клавира, желећи да се што више усаврши, воле да пева и има веома пријатан глас. Али што је још најбоље од свега тога и сигурна сам да ћe те се и Ви сложити са мном, то је, да у њој примећујем, дубоку религиозну наклоност. Она је стварно побожна и њено цело понашање одаје дивно и ретко страхопоштовање у цркви и наспрам нас, њених родитеља, и за све који су старији и искуснији од ње. Она је сама врло разборита, тако ми кажу, јер ја, разуме се, о томе не могу да судим. Ја само знам, да је она савршено чедна и да сам срећна и задовољна кад помислим, да она у осамнајстој години незна ништа о свету и његовој покварености, и тако има у себи све услове да постане једног дана одлична супруга, страхујем само да њен суђени не дође сувише рано по њу, мени тако тешко пада помисао да се морам са њом растати. Изгледа ми да она није савим као друге девојке њених ro-
82
Женски Покрет
2