Ženski pokret
жала међ прстима дизао се из њених руку и опомињао на њихово присуство. „Они који испитују дубине морске.“ Ти су се радови морали живо осетити ту, са морем у непосредној близини и она је застала, размишљајући о њима. Једно неописано блаженство струјало јеу целом њеном бићу она се молила предано док су је мирис и звуци природе грлили својим дражима. Она је предосећала нов живот за себе; радовала му се, и у једном тренутку, њена интелектуална активност заустављена и њена чулна способност пробудила се. То је било свитање њеног живота, тронута пала је на колена, и целом свом узбуђењу дала је израз у овом једном узвику пуном усхићења:,, „О Господе." Господе земље срећне! Господу сунца и наших осећаја! Он који нам долази под именом љубави и који тражи од нас да се радујемо и будемо весели. Не онај, који хоће да тугујемо и патимо. ГЛАВА X. После те јутарње шетње и посете у цркви, Евадна више није тако доцкан у вече седела; устајала је рано и одлазила редовно у цркву. Пријатно и искључиво делање њених интелектуалних способности за време њеног раног, марљивог самообразовања, учинило је да су њена чула остала потчињена и никад недирнута; али кад је дисциплина свих старих редовних навика попустила, њима је било остављено на вољу да се развијају како им се допада, на један њежан сањалачки начин, будили су нова осећања са извесном сигурношћу до душе али ипак то је био чулни живот ни мало духовни, као што је њена мати тврдила због Евадниног честог одлажења у цркву. Некад чула, некад разум се прво буди у нама; али бол, који је усавршавање наше природе, претходи буђењу душе, и за Еваднину у том добу са њеним ограниченим ближим познавањем живота, и слабим искуством разних људских узбуђења, која у себи крију бол, такво једно буђење, било је немогуће. Осећала се задовољном, редовним одлажењем у цркву налазила је једини начин то своје задовољство боље и ближе да осети. Уживала је у јутарњим шетњама, кад су росне капљице китиле сваки цвет, тице се скупљале за први оброк, ударајући крилима и цвркућући најумилнијим гласом; ваздух здрав свеж и пријатан; дизање и спуштање свих тонова природе; шум снажног морског гласа, потмуле грмљавине, осећање бескрајности пред недо-
6
Ева д н а
235