Ženski pokret

„Где сте били, ви ужасна дечурлијо упитао их је својим најодлучнијим тоном. Задали сте свима пуно труда и брига.“ „Добро, тата“, одговорила је Анђелика врло гласно и ватрено на велико запрепашћење целопа скупа „ти си нам сам казао да морамо бити добра деца, ником не будемо на путу, и ево овде седимо већ један читав сат, мирни као статуе и сасвим изван пута и ти опет ниси задовољан! То је сасвим необјашњиво! Зар не Дијавело! Тата не може да опстане а да сваком приликом не нађе нешто против нас. Једна страшно рђава навика, да ли ћe се икад поправити.“ Mr. Хамилтон Уелс се повукао трудећи се да савлада свој јед једним надчовечанским напором. Од цркве се стигло без икаквих неприлика, али кад је требало ући морало се причекати извесно време. Младин паж и њена најмлађа девојчица били су у последњим колима. Најзад су се и они појавили поносни и врло озбиљни држећи се за руку. Каква дивна деца. „Зар нису златна?“ „Ох да дивног дечка са црним коврџама!“ чуло се са свих страна али у исти мах осетила се извесна ужурба ност, Леди Аделина је пребледела, г-ћa Фрајлингеј је испустила лепезу. Евадна је била запрепошћена: Близанци су се променили одела. Било је сувише доцкан, није се могло ништа учинити, и тако је Анђелики пало у део с пожудом жељена улога пажа док је Дијаволо био поштеђен досаде да држи младин шлеп, и имао необично уживање да се забавља са једним заљубљеним дечком који је требао да буде Еваднин пар и који неслутећи ништа о подвали близанаца, наваљивао свом снагом да пољуби плавог Дијавола, на неописано задовољство овог последњег. Дан је био магловит, сунчани зраци су се једва назирали. * (Наставиће ce)

240

Женски Покрет

6