Ženski pokret
неосвешћене феминизмом, расцепкале, што би било супротно потреби заједничке акције. То је сигурно, јер онда би свака од нас која приступи којој странци морала имати и имала два идеала: добијање права гласа, и што успешније извођење партиског програма. Бојати се, да већини не постане партиски програм пречи, ма колико узан био у сравњењу са захтевима феминискиња свих делова света. Кажем, бојати се; опрезне морамо бити и мислити на све. Уосталом, за ово имамо двојаке доказе: што се и праксом окаљени мушкарци ретко и тешко уздигну изнад партиских програма, да би се састали на извесном послу, и друго, што већ имамо жена које су јавно пришле појединим странкама, па те жене „Женски Покрет“ или само на речи има за себе, или их ни за обичне чланове не може да добије. Понеке се, пак, толико забораве, да јавно, усмено и писмено, разним врло ружним неистинама нападају све од реда организоване феминискиње. То су додуше незгодне јединке, асоци лни типови, али код других је томе узрок партиска дисциплина. Друго, верујем, да „Женском Покрету“ смета „застава неутралности," јер странке зато не уносе у свој програм захтев за право гласа, Најпре, неке странке већ имају захтев за законском равноправности жене унесен у свој програм (социалисте, комунисте и републиканци), али, друго још важније: не верујем, да би то много што изменило на ствари, из простих разлога, што би онда свака странка одмеравала колико женских присталица друга странка има. И како је сасвим сигурно да би жена било у свима партијама, почев од крајње деснице па до крајње левице, то, ако би чак у којој и претегле знатно својим бројем, питање је хоће ли та странка бити толико јака својим политичким положајем да сама може провести опште право гласа и за жену, и хоће ли веровати да ће јој тај однос остати и доцније? Да после не долази укидање како је то било под Куеновим режимом у Угарској, и оно с општинским правом гласа недавно у Словеначко]? Затим, и о овој чињеници треба промислити: у неколико држава где су жене добиле право гласа већ пре неколико година, н. пр. у Немачкој и Пољској, искуством се дошло до питања, да ли не би (вероватно само у почеку), боље било, да жене и по добијању права гласа задрже и своју чисто женску организацију, Јер се и даље осећао притисак мушкараца свуда,
4
За нови смер у феминистичком покрету
109