Ženski pokret

и ради личних, партијских и котеријских интереса радити против општег добра. Један ирски парламенат продао је политичку независност Ирске Енглеској. Други је тип републике: председничка република, као у Сев. америчким државама. Ту је до краја изведена подела власти. Скупштина може одбацити сваки предлог председника републике, као што и он може одбити санкцију сваком скупштинском решењу. Министри не зависе од скупштине, него једино од председника републике. Такав систем изазвао је критику и у самој Америци (Вилзон), а у нас би он био ограшје непрекидних сукоба. Совјетски републакански систем још је у стварању и није навршио ни једну деценију, да бисмо га могли правилно оценити. Остаје још швајцарски републикански тип. Швајцарска република је федеративна и популарна. О добрим странама федеративног система нећу говорити. О томе је шеф наше странке г. Љубомир Стојановић врло добро писао у својој књизи „Републикански Погледи“ Објаснићу израз популарна република. То значи да у швајцарској републици народ има непосредно учешће у законодавству. Известан број закона већ и по самом Уставу иде на коначно гласање народу (Референдум). И за законе који по уставу не иду на референдум, један известан број гласача, уставом одређен, или један број кантона, може тражити да иду на одобрење народу. Најпосле, тај број грађана или кантона може предлагати и нове законе о којима ће народ гласати. (Право законодавне иницијативе). Скупштинска периода је две године, те нема потребе да се поред референдума, права законодавне иницијативе и краткорочности скупштинског периода уводи још и право општег опозивања мандата (генерална ревокација.) * Није довољно да наша република буде само федеративна и популарна, као у Швајцарској. Треба још и да је социална. То ће она бити тек кад се ограничи приватна својина. Докле год постоји ова страшна социјална неједнакост, постојаће и подјармљеност једних класа и повлашћеност других. Богате класе увек ће наћи начина не само да економски експлоатишу слабије, него да их и политички подјарме и стварно ; обесправе. У данашњем капиталистичком друштву има један опак деспот, који сурово намеће своју вољу: новац. Њега треба ограничити и учинити безопасним. У републици какву ми.

6

Републиканска странка и женско питање

185