Ženski pokret
Жене у општинским управама се нарочито интересују питањем издавања помоћи сиромашним грађанима, питањем станова и хигијене, питањем снабдевања грађанства намирницама, и културним развитком у опште. Неке жене су и председници извесних секција у општинама, неке су делегиране у административној комисији, а неке су п. председници општина. Утицај жена у општинској политици је веома велики Захваљујући њима свуда су учињене анкете о положају сиромашних грађана; предузете су реформе у погледу станова, организација школе; установљена су општинска купатила, спроведена је заштита матера и одојчади, помоћ болесним женама у њиховим породицама. Установљене су практичне наставе (непознате раније) за сиромашне матере, да би лакше могле добити место боне и домаће послуге итд. Улазак жена у општину означио је такође и ослобођење жена општинских чиновника од њиховог дотадашњег положаја, јер су оне дотле сматране само као једно нужно зло. Данас оне све уживају иста права, која имају њихове мушке колеге. У многим административним комисијама има такође и жена комесара. У седницама Парламента жене бране с успехом своја гледишта, као и гледишта своје партије; оне су поднеле једну серију законских пројеката, и укупан резултат био је задовољавајући Овде ћу набројати само неколико пројеката: закон о побољшању положаја студената; прелазак педагошких институција из руку религиозних организација у државне руке, као и средњих школа за девојчице и домаћичке школе. Учињено је много да се повећа број школа и да се реорганизују. Израђен је и пројекат закона о оснивању једног централног дома за децу из разних дечјих азила; уведена је дневна настава у професионалним школама уместо вечерње и недељне наставе; регулисана су права и напредовања у струци државних учитељица. За време првих избора за Парламенат жене су добиле 13 мандата (4 1/3%), у Сенату су биле 3 жене (2%). У 1925 г. изабрано је 10 жена у Парламенту (3%) и 5 жена у Сенату 3 1/3% У општинама је било 1920 г. 12% жена. Али пошто те жене обично имају још и друге послове, а желе да своју дужност најсавесније и најбоље врше оне нису могле наћи довољно слободног времена, и стога данас има мањи број жена у општинама. Идућег пута ћy додирнути неке законе, који су донешени само благодарећи напорима жена.
Ф. Ф. Пламинкова
7,
Положај Жене у Чехословачкој Републици
221