Ženski pokret

Однос јединке према заједници.

Предавање г-ђе Јеле Ивановић, које је одржано у Грађанском Демократском Клубу. Ово је први пут да жена говори у једном политичком клубу, и ми се надамо да ћe ускоро и остали политички клубови дозволити приступ женама у своју средину и саслушати њихова мишљења. Ур.

Госпође и Господо, Одликована поверењем Г. Председника наше скоро створене Демократске Заједнице, да у Грађанском Клубу изнесем своја опажања, ја вам срдачно захваљујем, на овако обилатој посети. Тај ваш одзив биће подстрек радним женама, да истрају на остварењу својих идеала, ма у којој заједници радиле. Господо, ви сте се сигурно питали при поласку у Клуб: од куда то да идемо у партиски клуб, да слушамо жену? Да, Госпође и Господо, ово је прву пут да у своме партиском клубу говори жена; али није први пут, да жена радом својим износи програм рада и овакве једне заједнице. Констатујући то, допустите ми, да вам одмах и одговор дам. Вама је свима познат, онај дивни стих, великог песника: „Муж је бранич жене и детета, народ бранич цркве и племена.“ То је славом овенчани Његош написао пре овога великога светског рата. А кад наиђе најезда непријатеља, која је претила да сруши многе, па и нашу државну заједницу, шта би ? Муж с пушком у руци, или у којој другој војној заједници, оде и остави и жену и дете; народ грађани државне заједнице пред најездом непријатеља оставише цркву и племе. На коме ? На старим и слабим људима и на нама „снажним“ женама. И ми, жене, отправљасмо своје дужности, као јединке, остављене саме себи, свака у својој заједници. Дочекасмо своје „браниче". Нада нас је одржала, она нам је шапутала: они доносе слободу и све што иде уз слободу а на првом месту прогрес. Док смо чекале, радиле смо и као мајке и као радне жене и као интелектуалке; како и под каквим условима, то не причамо. Дуга би то и болна прича била за многе. Кад сте дошли, наставиле смо с вама заједно рад на свима пољима — а широко је поље рада у

222

Женски Покрет

7.