Ženski pokret

пророчански дух водио жене у стварима ратне политике. Пре светског рата су почеле жене да раде интензивније на остварењу својих захтева за политичку равноправност. Брутална сила рата поништила им је све наде на политичка права. Доба, које је дошло с ратом, било је доба сатирања свих човечјих права и личне слободе. Жене су наслућивале својим финмм инстинктом, да ће сурова сила победе оружја поништити све наде за побољшање предратних прилика. Таква размишљања довела су усред рата до оснивања пацифистичне интернационале женске организације са циљем, да ради против светскога рата и да доцније уједини жене свих држава за отпор против њихових ратова, против припрема за рат, и за слободу свих. Интернационална Лига Жена за Мир и Слободу, која је изникла из тих тежњи и из малених почетака, а чији је рад такав да је диже над покушајима других удружења за мир, јесте организација која је постала за време рата, само с намером да припрема ново доба, доба без ратова. О њеној историји идућег пута. Праг.

Милена Илова.

Политички преглед

Спољна политика Порука Сер Остен Чемберлена Грчкој „не потписати уговор са Југославијом" и грчки пристанак на такву поруку су докази тактике талијанске политике што потпунијег изоловања наше земље. Ратификација париске конвенције о Бесарабији од стране Италије је догађај изванредне важности по светску политику. По тој конвенцији, Бесарабија се отрже од Русије и мимо протеста Совјета и без плебисцита и даје Румунији као печат талијанско-румунског пријатељства, склопљеног са благословом Велике Британије. Интересантно је, да су овај протокол потписале Енглеска и Француска, али има важности тек онда, кад га три до четири силе потпишу. Јапан ће сигурно потписати да се не би замерио Европи, јер га иначе сумњиче да се спрема за вођу Одбране Истока од Запада т. ј. одбрану жуте расе од беле расе. После енглеске ноте совјетима и њиховог одговора, Велика Британија сматра да мора предузети врло оштре мере према Русији коју сматра за кривца невоља на Истоку. А да би указала на опасност покрета који се шири и који ће се вероватно раширити и на Индију и друге енглеске колоније као и на њен господарећи положај на мору, Енглеска позива и друге силе у помоћ и представља да је читав покрет наперен противу беле расе. Заузетост Енглеске на Истоку и то за дуже време, даје прилике Италији, да оствари своје планове на Балкану и Африци. Догађај и у Албанији, Грчкој и сад у Румунији показују њен потпун успех. Укидање међународне војничке кон троле у Мађарској и Бугарској је на дневном реду. Мала Антанта па коју Италија с планом удара, не може пристати на ово укидање војничке контроле, јер нема Балканског Локарна, гарантованог великим силама. Ако би се и то допустило, онда Лига Народа, која од великих прима све, а мале народе саслуша само, нема смисла да постоји. И ако смо највећи приврженици једног светског форума, пред који би сви народи износили неспоразуме, али који би били равноправни чланови што сада није случај, ипак стрепимо да Лига Народа није једна форма да се изигра најлепши и најузвишенији принцип: Правда. Председник Северо Америчких Држава упутио је предлог Великој Британији, Француској, Италији и Јапану да се у међународном одбору за разоружање проучи смањивање поморског наоружања на најмању меру. Држање Сједињених Сев. Америчких Држава у Мексику, Никарагуи и Панами нису у складу са овим на изглед мирољубивим предлогом америчког председника г. Кулиџа. Француски парламенат примио је законски предлог о општој мобилизацији за време рата. По том предлогу сви Французи, без обзира на пол и године учествују у одбрани земље и одржању моралног и материалног живота земље. Овакав закон доноси се данас, и ако смо се надали, да ће велики рат донети људима искуство да? је рат највећа не-

гација људског делања, да га више никад неће бити.

К. Ј.

Унутрашња политика

Извештај Финансијског одбора о предлогу буџета државних прихода и расхода са финансиским законом за буџетску 1927-28 годину примљен је у начелу. Финансијским законима влада добија овлашћење да решава врло важне проблеме народног живота. Тога ради ствара се стручни одбор од једанајест посланика (да би се осигурала већина) и осам стручњака који замењује законодавно тело. Министарски Савет примио је већа број амандмана Финансиског одбора. Интересантно је, да су сва дуговања за дату храну сиромашном и пострадалом народу за време неродице у Црној Гори, Херцеговини и Далмацији избрисана. Предаја оптужбе против Г. Боже Мак-

симовића, министра Унутраш. Дела, одложена је на извесно време, можда до краја буџетске дебате. Изгледа да том одлагању предаје оптужбе од стране демократа нису страни скривени разговори који се воде између радикала и демократа о евентуалном улажењу демократа у владу. Или је можда све срачунато иа добијање у времену, да се у том међувремену нађе једна здравија комбинација за владу него што је данашња комбинација. Из ове се нове комбинације по многим знацима не искључују ни радићевци, и ако се код радикала до скоро говорило да се са радићевцима не жели никако радити и да је немогуће с њима радити. У сваком случају идемо ка новој влади, која је по реду већ не зна се која, што постаје већ незгодно и за земљу изнутра и споља.

Да ли заслужујемо критику?

Кад год се појави каква новина, тада наступи критика која је често изречена у најбољој намери да помогне доброј ствари, али такође врло се често критикује у негативном смислу да се омаловажи оно, што и сам критичар врло добро зна да не би могао боље извршити дотичне ствари. Појава нашега листа наравно да је узбудила критичан дух наших читатељица и одмах, после првих бројева, чули смо многе оправдане а и многе неоправдане критике. Сматрам да је најбоље, да одмах продискутујемо нека критична опажања. Искрен разговор ће нам помоћи да се избегну погрешна тумачења и да не почнемо поправљати ствари онда, када буде доцкан. Зато молим све праве пријатеље нашега листа и нашега покрета, да одмах кажу своје мишљење, кад год се не слажу са нама. Прво се обраћам словенским читатељицама. Оне су се потужиле да лист има врло мало словеначких чланака. До сада су изашла три броја листа, и у два броја није било словеначких чланака. Зар није та примедба дошла и сувише рано? По моме мишљењу би њихова критика била на месту тек по истеку неколико месеца, када би лист показао у много већој размери сарадњу Словеначке. Случајно се десило да у 2, и 3. броју нема словеначких чланака. Словеначки чланци чекају да се објаве. Да смо располагале са више материјалних средстава, и да смо први број могле издати на осам страна, ми бисмо могле објавити све оне чланке, који су били намењени за први број листа, и у томе случају следећи бројеви не би изашли без словеначких чланака. Уредник је морао објавити у 2. и 3. броју оне чланке, које је молио још за први број. Било би врло неделикатно да се ти чланци објаве после пола године. Да су критичари мало причекали, или да су запитали за узрок тамо, где би могли добити тачан одговор, уверена сам да не би дошло до таквих реагирања, до којих је дошло. Помислити морамо такође на једно, да је „Женски Покрет" заједнички орган свих Женских Покрета у нашој држави, а да се само један Женски Покрет налази у Словеначкој. У свима објавама, које смо распослале словенским женским друштвима, и обавестиле их о листу то смо напоменуле, и нисмо обећале словенски лист, већ „лист у латиници, који ће доносити и словеначке чланке и нотице“. Стога је потпуно погрешна примедба, која се специјално мени ставља, да сам тако рећи народни издајник, што два чланка нисам објавила на словеначком језику. С обзиром на то, што сам председница Алиансе Ж. П. а каква је размера међу словеначким друштвима и осталим већ сам казала сматрам за своју дужност, да говорим и пишем тако, како ће ме лако разумети већи број жена. У овоме случају сматрам језик само као прометно средство. У осталом морам рећи свима, да никад нисам била

национални шовинист, и да то нећу никада бити а да су ми у погледу национални шовинист, и да то нећу никада бити а да су ми у погледу национализма у памети увек речи Грилпарцереве: „Von Hunamnität durch Nacionalität, zur Bestialität. Ко их разуме, нека се према њима равња у свакој прилици: када се тиче питања те врсте. Неколико речи још онима, којима лист изгледа „превисоко" писан, и онима, којима је нови лист „нижи“ и сматрају да је био часопис „Женски Покрет“ много бољи, т. ј. на вишем нивоу. По моме мишљењу тај недостатак листа је најлакше поправити. Знам да је тешко дати дефиницију шта се сматра за „високо“ писано, а шта за „ниско“, и с тога молим те критичаре да образложе своје захтеве. Најлакши је практични експерименат. Они, који би радо имали лист на вишем нивоу, нека напишу чланак и нотице и тако да покажу шта мисле; они други, који би желели још популарније, нека учине исто тако. Уредништво би на основу тако практичног искуства позвало читаоце да се изјасне за један или други смер, и већина ће одлучити. Чуле су се такође примедбе, да није добро писати о стварима као што је н. пр. проституција. Ове примедбе су олако речене. Да ли ћемо прикрити то велико зло ако га прећутимо? Ми смо борбена организација са задатком, да без страха и без обзира на десно и лево кажемо јасно шта је штетно, и да исто тако јасно покажемо пут, које води побољшању. И баш о томе злу, које нагриза здраве корене породичног живота, које наноси директно или индиректно несрећу милионима жена, зар да о томе ћутимо ми? На крају још неколико општих опаски. Критикујте, покажите нам критиком бољи и сигурнији пут, али нека је ваша критика промишљена, непристрасна; критикујте само када се уверите да постоје стварни разлози за критику. Не будимо тесногруди и ситничари, Критика, која само руши, а која уједно не показује како би се у даном моменту ствар могла и поправити, није благотворна критика, није корисна за ствар, којој служимо. Љубљана

Алојзија Штеби.

Коло Срп. Сестара у Сарајеву

Ово агилно Коло са својим опсежним хуманим радом може да служи за пример многим нашим друштвима у погледу истрајности и пожртвовања. На св. Три Јерарха (12. II.) одржана је главна годишња скупштина. Из извештаја резултира: број чланова 6 почасних; добротвора 115, утемељача 268, редовних (по 5 Дин.) 252, по 2 Дин. 190. У интернату је смештено 60 девојчица које похађају школе, од њих 14 без родитеља које су бесплатне питомице друштва. Хумани рад креће се у давању потпора раздељених на 40—50 сиротих жена; приређивањем дарова у оделу, обући и т. д. сиромашним ђаци-

ма, питомцима Шегрт. Дома, Просветног, Конвикта Богословског, Руског Кадетског корпуса и т. д., а то све од ручног рада вредних чланица које су на мобама у Колу кроз годину дана израдиле. Као разне добротворне прилоге друштво је издало 19.327 Дин. Сиротињи пред Божић и Васкрс 5000 Дин.; стипендије учениц. средњих школа 5450 Дин.; сталне потпоре 18.760 Дин. и т. д.. да се збиља може рећи хумани рад К. С. С. санира прилике у многим породицама, дакле у друштву, у држави. Промет јс износио 401.730.46 пара а суфицит је 29.774.46 пара. Управном одбору и његовој председници Г-ђи Мари Павловић срдачно честитамо на успешном раду.

Из Народног Женског Савеза

Свима је нама позната велика беда инвалидских и чиновничких породица, које су остале без свога храниоца и без средстава за живот. Разне организације и личности су достављали Н. Ж. С. конкретне случајеве, који најбоље карактеришу све последице ове велике неправде. Н. Ж. С. је примао многобројне молбе, да се заузме и утиче да се ова велика неправда исправи. У томе смислу Управа Н. Ж С. је сазвала 26. фебруара једну ширу конференцију Савезних Друштава и осталих београдских организација, које се интересују овим питањем, у циљу договора да се покрене заједничка акција, ради побољшања положаја ових наших чланова. Поред Савезних друштава, у конференцији су учествовали: Средишни Одбор Инвалида, Главна Управа Професорског Друштва, Југословенско Учитељско Удружење, Главни Чиновнички Савез и Удружење Пензионера. На конференцији је прво претресано питање пензија чиновничких кћери. Услед двојаког тумачења чл. 240 новог чиновничког закона оспорава се право на очеву пензију кћерима државних чиновника, које су навршиле 23 год. а чији је отац умро после ступања на снагу новог чиновничког закона. Министарство Финансија је стало на гледиште, да нови чиновнички закон не оспорава право иа пензију оним кћерима државних чиновника, које су право стекле пре ступања на снагу новог закона, а Главна Контрола је стала на гледиште да је нови закон одузео право на пензију свима чиновничким кћерима, које ту пензију нису примале, т. ј. чији је отац био жив на дан ступања на снагу новог чиновничког закона. На заједничкој конференцији је донета одлука, да се упути Државном Савету један меморандум, у коме ће се пледирати да Државни Савет стане на гледиште најповољнијег решења овога питања. Друго питање о коме се дискутовало било је бедно стање чланова инвалидских породица, а нарочито матера погинулих храниоца, које су .данас приморане живети од 30 до 40 дин. месечне инвалидске потпоре, коју примају од државе. Председннк Инвалидског Удружења је цифрама најбоље доказао, у каквим су бедним приликама породице наших најзаслужнијих грађана. Треће питање, које се дискутовало, било је питање тешког положаја чиновничких породица ван територије Србије и Црне Горе, које су по старој уредби примале потпоре, а која им је по ступању на снагу новог закона такође одузета. На крају је једногласно донета следећа одлука: Да се Господину Министру Финансија упуте следећи захтеви: 1) Да Господин Министар финансија унесе у Финансиски Закон одредбу, по којој ће се предвидети додатак на скупоћу инвалидима и инвалидским породицама. 2) Да се унесе одредба у Финаисиски Закон, по којој ће се омогућити исплата потпоре оним члановима чиновничких породица које су ступањем на снагу новог закона изгубиле право на пензију или потпору, а нису у физичкој могућности да зарађују за свој живот. Ова потпора да им се издаје за одређено време из буџетске позиције за пензије. На конференцији је закључено, ако Господин Министар Финансије не изиђе на сусрет овој молби, да удружене организације са Н. Ж. С. одрже конфе ренције у целој земљи, излажући потребу да се упути апел Народној Скупштини у циљу побољшања положаја породица, једног великог дела наших заслужних грађана.

Страна 2.

.ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Број 4.