Ženski pokret

ЖЕНЕ СВИЈУ НАРОДА УЈЕДИНИТЕ СЕ

Иста, крупна, црна, слова нижу се по ступцима свију светских листова. Њихове црне ниске играју пред очима забринутих грађанки и грађана Југославије изазивајући мучна осећања и тешке успомене из 1914 год., за време аустриског ултиматума. Црне крилатице, са етикетом „Агенција Хавас" , Париз, Лондон, Рим, прелећу Европом и узнемиравају мирне, радне масе народа. Ко то ремети мир раднога света ? Одакле се пуштају онеспокојавајуће вести о рату? Где су конспиратори завере против крваво стеченога мира? Чији су то животи у опасности, па се звони на узбуну? Пробуђена, национална, свест народа на истоку замахнула је да забоде нож у срце европском капитализму у Азији. Помућено здраво суђење европских капиталиста тражи препадом нове оријентације у Европи. У државама где је велика социјална беда и неправда, диктатори њихови, пошто су погазили устав и законе своје земље, мисле да ће зла свога народа отклонити, ако погазе права народа, уопште, и закораче у туђе границе. Болесна машта империјалиста понова почиње старим махинацијама на Балкану. Опет се стварају и кују, по преживелој методи, „обручи" око балканских земаља, првенствено око Југославије. Али се заборавља на историју, која код занесених диктатора ништа не значи, да се само права линија, тешко кида, а сваки обруч има, макар и једно, слабо место. И ми верујемо да ће позната присебност нашега народа, његово хладно схватање у најтежим тренутцима, његово чувено стрпљење нагристи и раскидати и овај обруч, као и оне из прошлости. Нека се никад не смеће с ума да је малена предратна, Србија својим радом, здравим мишицама, јаким живцима, нечувеним стрпљењем и зрелом памећу раскинула обруч турскога имшеријализма, тако, да је он, и побеђен, и постиђен одмилио у Азију, остављајући у Европи само свој реп, тамо где му је некад била глава. А, већ, делови аустриског обруча још су у вртоглавици од снажног ударца србијанске правде. По некадашњем начину почињу се опет из Европе бацати варнице на Балкан, измучени Балкан непрекидним ратовима, растрзан незајажљивим апетитом европскога империјализма. Оно што је у овим приликама најжалосније јесте вечита заблуда балканских земаља, које никад не схватају где су њихови прави интереси, заједничка срећа и општа опасност. Јер, у страшном, европском, рату најстрашнија епизода јесте борба између бугарског и српског народа; два братска народа, исте вере, језика и обичаја, два дела једне природне и етничке целине, загазила су „у крв до колена“, забадајући бајонете едни другима у груди; да одатле за себе узму само један ореол славе, или сенку

пораза, што ће им и даље, бити иста брана, остављајући силнима богати пљен и наду на могућност поновног, међусобног, клања српскога и бугарскога народа. Српске и бугарске жене, невине жртве неразумног схватања и погрешне политике, тужни сведоци братоубилачке мржње и освете, време је да изађу из своје резерве Кирил Христов, бугарски песник, дао нам је преко свога песничкога искушења, бола и покајања миг за то. У речима великога песника има увек нечег пророчког. У Југославији има једно, тужно, празно место. Нема сумње чије је оно: ту има да седне Бугарска. Тек ће онда завладати хармонија у њој, мир на Балкану. Неће у будућности бити границе између Југославије и Бугарске. На женама српским и бугарским је да не допусте да се та граница избрише крвљу њихових мужева и синова. На њима је да преко тога великога јаза пуног мржње и погрешака из прошлости, преведу своје људе материнском љубављу. Ми тражимо од нашег „Народног Женског Савеза" да преузме хитну, искрену, живу, акцију у томе правцу. Јер срећа бугарског народа лежи у срећи српскога народа, пораз бугарскога народа у садашњости је пораз српскога народа у будућности. Молимо жене, посланике, свију држава, да у својим парламентима подигну свој глас, и осуде све оне које данас, из било каквих разлога, угрожавају мир и ремете спокојство мирних, радних, народних маса. Постоји Интернационала Жена са девизом: Жене свију народа уједините се за мир, срећу и спас целога човечанства. Европу понова захвата ратна нервоза. Једна од првих, и најважнијих тачака „Интернационалног Женског Савеза“ јесте пацифизам. Нека Интернационални Женски Савез не испушта из вида данашње прилике у Европи. Нека се користи искуством још једне Интернационале светске чија је девиза била; радници свију земаља уједините се. Али је она у једном тешком судбоносном моменту за цео свет застала збуњена, изневерила своју девизу, и пропустила да спречи страшан европски рат. Она је критичну ситуацију Европе предала у руке онима, који су је под лозинком „народи свију земаља уједините се“, повела у међусобно клање, беду и јад. Леди Абердеен, понова прелећу Европом телеграми, који сеју раздор међу народима и наговештавају рат. Звоните на узбуну! Баца се ватра на Балкан! Он ће је вратити у лице Европи и њеној цивилизацији, која треба да буде пропагатор мира! Позовите под заставу Црвеног Крста жене целога света и организујте један налет противу неправде и незајажљивих апетита империјализма. Београд.

Милева Петровић.

Зашто треба да муж и жена буду равноправни

Велико социјално и етичко значење породице данас се опћенито признаје. Њена је важност у томе, што она неегоистичном љубави веже све своје чланове, па је по томе, расадиште хуманих осјећаја, који се из тога ускога круга преносе у читаво друштво и чине да се и оно хуманизира. У другим друштвеним јединицама судјелује човјек само с једним дијелом свога бића, у породици може он да нађе хране за све стране своје природе. Само овдје може он заправо да живи као потпун човјек. И најпримитивнијим инстинктима и најидеалнијим осјећајима задовољава породица. Породица је један мали свијет за себе, који све снаге човјека ставља у гибање. У породици може да се истакне највећа специфичност својстава појединих чланова, а да ипак не нестане међусобног разумијевања и осјећаја. У породици каква она може да буде прате се са симпатијом и на око чудновата и парадоксна својства појединаца, јер се она проматрају у вези са читавом природом свакога појединога члана, па се стога и са разумијевањем сусрећу. С друге стране могло би се рећи да породица ради своје омеђености и ради свога на традицијама основанога живота ( лако доводи до тога, да у њој настане. неки мир, који убија, јер не допушта да нови утјецаји, нове снаге освјеже дух саграђен на атавизму. Она да тако спречава, да појединац развије све стране своје психичности, па се често догоди, да се многи другдје више цијене него у властитом дому. Ти приговори могу доиста да се гдјекада ставе и то онда кад се породица изолира од свакога већега друштва, приватнога или од државе. Из тих већих свјетова треба да долазе нове струје, које имају да растјерају нечисти зрак, који настаје у тако усамљеној, омеђеној цјелини. Преко свих тешкоћа пријећи ће она породица у којој буде сваки члан запремио оно мјесто које га иде и у којој сваки њен члан своју специфичну дужност потпуно изврши. Само таква породица биће права социална и етичка вреднота. До којега ће се ступња савршенства развити породица овиси у првоме реду од родитеља или још точније о односу између мужа и жене. Ако је тај такав какав је однос између онога, који слуша и онога који заповиједа, онога који намеће и који прима долази један свакако у положај, који не доликује човјеку, а то јест да буде од другога употребљен као средство. У томе случају занемарени дио једне цјелине само да помаже другоме да дође до своје потпуне еволуције, док он сам мора да подноси, да увијек остане на мртвој точки, да се ниједна од његових способности потпуно не развије, Тај подређени положај дјелује осетно на свакога тко се у њему налази био то мушкарац, што се много ријеђе догађа или била то жена. У нашим приликама много је то чешће жена, она редовно улази у брак још млада, кад је многа страна њених психичних способности још неразвијена. Доба зрелости, кад се до кулминације има развити све њене способности проживљава она у браку, који је редовно такав да о њој самој, о њеноме нутарњему животу нитко, ни она сама не води право рачуна. Снагом јачега и егоистичнијега навикнута да се брине само за друге, жена заборавља, да се брине за себе, занемари изградњу своје личности па по -томе постаје неинтере-

сантна самој себи, сувишна своме мужу и непотребна за душевни развитак своје дјеце. Док је друштвени поредак такав да се женином најважнијом задаћом сматра да ради за породицу дотле јој се мора омогућити ако се хоће да тој својој задаћи потпуно удовољи, да у томе своме раду заузме оно место које ће јој омогућити, да јој тај посао буде не само посао него и средство, да потпуно развије своје способности. То је могуће једино у браку, који је основан на равноправности у којему су муж и жена потпуни другови, у којему никада једно другог не искоришћује само за себе. У вечној подређености не развијају се психичне снаге, не откривају се способности. У непрестаном затомљивању самога себе развија се химба, лицемерство и лаж. Ако схватимо како је за одрасла човека ненаравно да му се ускраћује инициатива у властитом раду, што је први увјет личној слободи, разумјет ћемо зашто јс баш породица тако често испуњена ситним и великим лажима. На њима саграђена често се руши и прије него што је и потпуно саграђена, јер из лажи не може да нестане ништа друго него опет лаж. Смисао и лепоту браку даје само другарски однос између мужа и жене. Такав брак неће ни мужа ни жену спречавати у њиховоме развитку. У таквоме браку неће се жена, како то редовно бива, посве изгубити, већ ће она остати за себе изграђен индивидуум Такве ће жене уз своју породицу имати интересе, који су у вези са њом самом а настојећи да им удовољи, прелазит ће она из оквира своје породице и у друге сфере социјалног живота и тиме припомоћи томе, да из обиља вањскога живота уђе у њену породицу она свежина, која јој је потребна, да се атмосфера у њој прочисти. Као што не испуњава своје место у великој друштвеној заједници она породица која се затвара и одијељује од свега што не спада у њен уски круг, па било то јаче и вриједније од ње, тако не може ни своју дужност према породици да испуни она мати, која према идеалима наших прабаба и прадедова, који нису познавали комплицираних одношаја данашњега друштва, не прелази свога кућнога прага, не гледа друго него што се у њој збива. Живући у браку, у којем ће се моћи свестрано развити, жена ће схватити да је и њена кућа тек једна грана једне велике целине, с којом је она уско срасла, која непрестано својим видљивим и невидљивим силама, једнако иа њену породицу утјече затварала она очи пред тим фактом или не. Загреб.

Мира Водварка-Кочонда.

Политички преглед

Спољна политика

Наш сукоб с Италијом на путу је да се изравна благодарећи нашој хладнокрвности и правилном схватању ситуације од стране јавног мишљења Европе. Италијанска империјалистичка диктатура угрожаваће стално мир на Балкану. Њени многобројни уговори и споразуми са различитим тенденцијама и тајним клаузулама са извесним државама, а за који дан и са Мађарском, ако нису опасни као тирански пакт или енглескоталијански споразум о Абисинији, представљају италијански империјализам и непоштовање, да не кажемо, презирање

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Уредништво и Администрација Кн. Михаила, 46/1 Рукописе слати уреднику Крунска 71.

Уредник: ВЕРА ЈОВАНОВИЋ

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С X. С

Београд, 1. априла 1927. БРОЈ 5. - ГОДИНА VIII.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1. и 15: у месецу. Годишња претплата 48 динара. Примерак 2 динара.