Ženski pokret

НАШИ ЗБОРОВИ.

»Алианса Женских Покрета« предложила је својим члановима да одрже приликом отварања новоизабране Народне Скупштине манифестационе зборове за женско право гласа. Сви Покрети одазвали су се и одржали 9 октобра зборове. Београдски »Женски Покрет«, у споразуму са извршним органом Алиансе, одложио је манифестацију за неко време. Разлог одлагања је у томе што Ж. П. у Београду, као наша најстарија феминистичка организација и као организација престонице, жели да буде његов збор израз свих Женских Покрета. С тога је одлучено да учествују на збору у Београду делегати свих Покрета да би била манифестација што јачег значаја! »Алианса Женских Покрета« захваљује свима осталим женским органи зацијама које су се придружиле нашој манифестацији и тиме доказале да нас веже јединствена воља у борби за политичка права.

Из појединих крајева добили смо следеће извештаје о зборовима: Љубљана. Наш збор за женско право гласа успео је сјајно. Све женске организације одазвале су се позиву »Женског Покрета« за заједничку манифестацију. Ако помислимо да приређивачи нису имали ни фонда за пропаганду и рекламу, нити су били у стању да обећавају женама успех акције у најближој будућности, морамо још више ценити успех збора и узети у обзир огроман ситан рад жена, које су организовале збор. Велика дворана »Меснога Дома« била је препуна, изборни говори и понашање жена достојанствено, што доказује њихову високо политичку зрелост, јер су мирно и пажљиво саслушане говорнице најразличитијих мишљења. Све је здружила једна велика идеја. Чланице социалистичког »Савеза радница« су заједно са чланицама „Женскога Покрета“ лепиле ноћу између петка и суботе по вароши плакате где год су нашле празно место. У радњама је добио свако, ко год је куповао у суботу, у свом пакету и леп позив на збор. Па столовима свих кафана су били позиви, и v недељу у јутру су били позиви на збор на свакој клупи у тиволском парку. 5000 летака било је растурених у петак и суботу пред збором. Ово је веома леп почетак и организаторке су показале да се не плаше никаквог рада, и ако није много пријатан и ако нису на њега навикле. Збор је отворила у три часа поподне председница ,Женскога Покрета“, г-ца Ангела Воде, која је у своме говору јасно и лепо образложила зашто траже жене право гласа. Навела је разлоге, који су пробудили жену-мајку и самосталну жену да се заједнички боре за ослобофење. Говорница је још нарочито нагласила какав ванредно важан задатак чека жену код решавања питања светскога

мира. Казала је: „Данас признају већ мушкарци, да ће дефинитивно решити питање светскога мира само жене.“ После ње говорила је у име „Хришћанског женског савеза“ г-ца Цилка Крек. Она је изнела лепу карактеристику политичке свести католичке жене. Рекла је: »Наша католичка же на је пуна мисли о женском праву гласа, још више, она је и васпитана за њ«. Свој говор завршила је речима: »Трезвене, без утопија, ми не радимо за cpeћу појединаца, него за срећу целога народа.“ Као Tpeћa говорница наступила је. г-ца Ајдишкова, представница социалисткиња, организованих у „Савезу раденица“. Она је са гледишта социалистичких начела ванредно лепо изнела, зашто је потребно жени право гласа. Позивала је скупљене жене да неуморно раде на томе да све добијемо право гласа. Казала је: »Све које сте данас овде и које сте присуством нa збору показале да се хоћeтe борити за женско право гласа и тиме против уређења данашњег друштва, постаните агитаторке да нас време не затекне неспремне«.

Сви говори били су примљени са великим одобравањем како од стране жена тако и од стране мушкараца, који су дошли нп збор. Збор је био сјајан и речит доказ да су словеначке жене без разлике мишљења за политичку равроправност. Резолуција је била примљена са великим одушевљењем и једногласно.

Напоменути морамо и то да су словеначке новине без разлике партијског обележја писале о збору ванредно симпатично и с пуним разумемевањем за велико морално и етичко значење женскога покрета. Нарочито признање треба да се ода »Савезу раденица« који је организовао и ван Љубљане зборове за женско право гласа и то у Јесеницама, Бохињској Бистрици, Залогу, Руше код Марибора и по целој Межишкој долини. Свуда је била примљена наша резолуција. Организовањем збора доказао је »Женски Покрет« у Љубљани да је способан велике улоге, која му долази са феминистичким покретом у нашој земљи.

Загреб. Из Загреба смо добили овај телеграфски извештај: Скупштина врло добро прошла. Дворана „Метропол-Кина» посве посјећена. Говорили су: Мира Водвартка-Кочонда, професор Олга Шармић, Д-р Зденка Смрекар, Марија Кумичић и госпођа Мајер. Од радикалне странке г. Грба, од пучке г. Гргец, од социалистичке г. Фишер и г-ђа Берберовић. Друге се странке нису одазвале. Детаљнији извештај шаљемо. Резолуција примљена једногласно. Вараждин. На позив “Женскога Покрета“ у Вараждину све женске организације одазвале су се да одрже заједничку манифестацију за женско право гласа. Дворану Градске Bjeћ нице дупке су напуниле жене, свих доба старости и свих сталежа. Било је и мушкараца, интелектуалаца и

простијих људи. Предсједница Женскога Покрета", г-ђа Луција Персоли отворила је скупштину растумачивши важност тога састанка. Г. професор Фрањо Галинац одржао је предавање о Утјецају жене у социалном и културном погледу, истакнувши наше највеће жене, од Цвијете Зузорић и Катарине Зрињске до данас. Цијело предавање одисало је толиком топлином да је очито најповољније дјеловало на слушатеље обојега спола. Предавач је био бурно акламиран. Затим је г-ца Луција Персоли говорила о неправедности многих закона, који тако тешко тангирају жену, нарочито они који се односе на жену а стварани су без ње па чак и против ње. Истакла је напредне државе, а напосе Чехословачку, где је овај проблем учешћа жене у политичком животу, ријешен на добро колико жене толико и државе. Овим је држава добила велики плус, што се очитује на свима пољима, а навластито на социалном и културн oм . Истакла је велику важност права гласа за жене. Говор је пpaћeн с највећим интересом, а сузе у очима најбеднијих и најскромнијих наших сестара најбољи су свједок да им је из душе говорено. Затим је прочитана резолуција, кoja је са одушдвљењем прихваћена. Учесници се разиђоше у чврстој нади да ћe се и у нас поћи стопама осталих напредних држава и исправити вјековна неправда на ношена жени.

Сарајево. Из Сарајева смо добили за сада само телеграфски извештај, који гласи: Збор преко очекивања успио. Резолуција од свих присутних са одушевљењем примљена. Босански Брод. У 4 часа поподне био је у клубу нашег Покрета збор за женско право гласа. Збор је био веома добро посећен, управо неочекивано, а био је присутан и лијеп број господе. Све жене без разлике сталежа—домаћице, трговкиње, чиновнице и раднице одушев љено су поздравиле говоре и једно гласно примиле резолуцију. Збор је отворила председница „Женскога Покрета“, гђица Анка Поповић, са кратким говором о значењу збора. Она је збору и председавала. Затим је госпођица Ивана Ивановић, секретар Ж. П., одржала веома опширан и лијеп говор о раду жене код нас и на страни, о њеној борби и резултатима за напредак човечанства, о потреби политичке равноправности жене са мушкарцем. Неколико мушкарца узело је ријеч, неки са одобравањем а неки против права гласа. Противници женске политике слободе нису наишли на одобравање жена. Затим је примљена резолуција једногласно. Тиме је ова прва наша манифестација завршена са надом да ће наша заједничка борба донети позитивне резултате. Сплит. Наш збор је био у кину »Караман“ у 11 часова до подне. Дворана је била препуна. Пошто је био то први манифестациони збор жена

у нашој вароши, владало је за њега веома велико интересовање. Збор је био велика и сјајна манифестација грађанске свести жене и јак апел Народној Скупштини да задовољи наше захтеве После отварања збора говорили cу Др. Тресић-Павичић, наш бивши посланик у Вашингтону, адвокат Др. Булић и гocпoђa Јованка Шиљак из Сарајева. Крагујевац. Одмах после збора у Крагујевцу добили смо следећи телеграфски извештај: У препуној сали женског и мушког света у највећем. реду одржан је збор Женског Покрета. Резолуција примљена једногласно. Овоме извештају додајемо још то да је поред говорница и гoворника из Крагујевца говорила и г-ђица Јелена Петровић, управна чланица Женског Пакрета из Београда.

Бели Манастир (Барања). Инициативом госпође Бранке Рутке основан је био пре кратког времена у лепоме барањском селу, Бели Манастир, „Женски Покрет“, који Је одмах почео са врло успешним радом за заједничке циљеве свих Женских Покрета, и није заостао ни у нашој заједничкој манифестацији за женско право гласа. У том малом селу била је у недељу, 9 октобра, врло лепа манифестација жена. На збор је дошла потпредседнииа Женскога Покрета из Београда, госпођа Милица Дедиер. У 3 часа по подне отворила је збор у сали грађанске читаонице председница „Женског Покрета“ у Белом Манастиру, госпођа Бранка Рушка. Затим је говорила великом броју скупљених жена госпођа Дедиер, која је изложила рад жене као мајке и васпитачице будућих поколења пре и после рата, као и све неправде које јој закон наноси. Нарочитоје подвукла да жена, тражећи право гласа, не мисли стрмоглавце да упадне у партијске размирице наших политичара, него да се бори за боље животне услове нашега народа. Као што срећа сваког дома зависи од доброг споразума жене и мужа, оца и мајке, тако исто и cpeћa једног народа данас у ново доба зависи само од заједничког рада и равноправности сваке жене и мушкарца. Говор г-ђе Дедиер био је поздрављен са одушевљењем и резолуција је примљена једногласно. Затим je узео реч г. Клајн, жупник, и врло лепим речима на немачком језику поново изложио целокупан говор г-ђе Дедиер, апелујући на све жене да се придруже сестрама, окупљеним око Женских Покрета и да траже заштиту својих права, која је жени Велики Учитељ, Христос, у својој науци признао, а законодавци јој оспоравају. Дубровник. И ако у Дубровнику немамо Женског Покрета, ипак су се организоване жене у Дубровнику придружиле нашој манифестацији. Од »Женске Задруге« у Дубровнику примили смо овај телеграм: Солидаришемо се са вама у борби за женска права. Поздрав Дубровчанки нас је још нарочито развесе-

ЖЕНСКИ ПOKPEТ ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Администрација: Кнез Михаилова, 46/1.

Уредници; АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 15. октобра 1927. БРОЈ 18 ГОДИНА VIII.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин. За иностравство 60. Примерак 2 динара.