Ženski pokret

МАТЕРИНСТВО.

Фемимистички покрет је у првим почетцима у свима земљама био искључиво оштра борба за равноправност жена и мушкараца у погледу политичких права и економскога живота. Али га ватрена .борба, искључиво за равноправност која је по некад била и екстремна полако се стишавала, јер хладно и сталожено размишљање је показало да Не равноправност добити свој прави смисао тек онда, када се диференциација полова и њихови различити задатци доведу у органску везу са равноправношћу. Када су се феминисткиње задубиле у тај проблем, виделе су да се пред њима развија читав низ нових проблема, којима је центар мајка и дете. Раније је женско питање изгледало врло једноставно политичка и економска равноправност, која би се могла решити са неколико нових закона. После овог преокрета, показало -се да .је женско питање и питање брака, расне хигиене, женских позива у односу према материнству, сексуалног морала, неудате мајке и њенога детета и т. д. и да су сва та питања у најдубљој дубини питање материнства. Тиме је постало женско питање опште човечанско питање И ако је било у почетку, када су се сами од себе ређали ови проблеми, много лутања, много претераних захтева, данас у свима тим проблемима влада јасност, јер се они расматрају са биолошке, социолошке и етичке стране. Неуморним радом опширне студије, анкете доприносиле су феминисткиње градњу, да би доказале, да је проблем материнства централни проблем за здрав и свеж живот свакога народа. Када је била у Народној Скупштини дебата о Буџету за 1928 и 29 годину казао је министар за народно здравље да је смртност одојчади у нашој земљи 18 —22%. Ужасан резултат незаштићеног материнства. Врло је мали број држава, где сс тако безумно троши материна снага само за гробље, као што се то троши код нас. Нећемо овде постављати као пример Нову Зеландију, где је смртност одојчади само 4%, или Холандију са 5%, то су за сада за нас недостижини циљеви. Али је ипак апсолутно потребно да се бар угледамо на државе у којима смртност износи 8 до 10%. Како су тамо могли ограничити

расипање моралне и физичке мајчине снаге? Свуда је спроведена опсежна заштита материнства, којој је циљ да се мора смањити број матера, које са страхоим очекују најопаснији час њиховога живота, да се он мора свести на минимум. У тим земљама такмиче се држава, самоуправне власти да са приватном инициативом спроведу што потпунију заштиту материнства: осигурање материнства, саветодавнице за трудне жене, домови за, мајке и одојчад, премије за дојење, помоћ у новцу, храни и рубљу за време пре и после порођаја, нарочита права и морална заштита, неудатих мајки, здрави и хигиенски станови нарочито за породице са много деце, организација помоћи за домаћинство за време порођаја, контрола млека, школе за материнство све су то мере, Које дозвољавају женама да радосно очекују своје дете, а не да се плаше њееговог доласка на свет.

Ми смо још страшно варварски према мајкама. Наша дневна штампа, лакома на сенсације, када су у питању авантуре лакоумних људи, када се деси какав злочин, та штампа готово нема места за безмерне патње наших мајки, тих немих мученица данашњега друштва. Зашто нам та штампа, која развија најнезнатиији политички догађај преко целе стране, зашто нам она не буди савест са истинитим сликама беде наших матера? Да наведемо овде неколико примера ужасних догађаја, који су се десили у последње време, а који у ствари нису изнимни случајеви; Једна мајка доноси у крпе завијено дете и моли милостињу, показујући руке свога невинашцета изгризене од пацова без стана јо, муж ју је напустио у беди и беспослици, а она остала да „живи“ у мрачној шупи, где ноћу нема ни светлост да упали када чује плач свога детета, које је изложено пацовима. Да ли није њена судбина вредна, да се на ту жртву социалне неправде упозоре сви, који имају још искру човечанског осећања у себи? Или овај други случај - жена је родила три пута близанце, и када се и трећи пут то десило, муж је напушта и одлази, она остаје без постеље и хлеба, нема ни сламе, где би положила своју новорођенчад, нове чланове друштва. Зар није дужност свесне штампе да она у таквим случајевима на сва звона удари и пока-

же „срећу материнства" и сва њена наличја? Неудата мајка убија најпре своје новорођенче, а после и себе овакав трагичан случај забележи наша штампа са неколико реди, и да му натпис „Трагичан случај,“ мислећи да му је тиме посветила довољну пажњу. Могли бисмо продужити у недоглед са жртвама незаштићеног материнства, са жртвама људскога егоизма. Тако звано „јавно мишљење,“ наша штампа, која би морала бити највернији савезник напретка. багателише ово питање. Наши редови, на жалост, нису још тако јаки, да би могли надјачати оне друге, да би могли говорити сваког дана о најважнијој страни женског и уопште социалног питања о материнству. За Матерински Дан не поклањамо нашим матерама слатке речи о светости и узвишености њиховога позива, већ показујемо ову страну материнства, коју друштво нерадо гледа, сматрајући да ј г е баш дужност феминисткиња да јасно испоље и наличје материнства у нашем друштву. Упознајући се са недостатцима и најтежим последицама рђаво организованог друштвеног уређења, сматрамо да ћемо наћи најпре и најбољи пут, којим ћемо га поправити и отклонити његове недостатке. Наш је феминизам у потпуности усвојио гледиште таквог здравог феминизма, као што смо у уводу

овога чланка назначили. Ми само чекамо моменат, када ће нам бити омогућено да енергично и без умора радимо на позитивном стварању услова за то, да све наше жене спокојно и без бриге очекују своје дете. Али свака наша жена мора бити свесна тога, да нам је зато потребно сарађивање свих. Срећно, заштићено материнство је циљ коме тежимо, а до тог циља се најсигурнијим путем може доћи само организовањем свих жена. Срећне мајке би морале бити најактивнији центар тих редова, јер оне не би смеле дозволити, да поред њих живе жене, којима је материнство тешко бреме, и којима та најузвишенија лепота жене причињава неизмеран душевни бол. Београд.

Алојзија Штеби.

МАЈКАМА

Женски Покрет се овим бројем посвећеним заштити материнства придружује прослави Народног Женског Савеза који са свима својим друштвима одаје пуно признање Оној која се подизањем деце попела до степена божанства. Женски Покрет приноси овим своју хвалу Оној која као свестан и савестан васпитач даје друштву нове чланове. 0 Материнском Дану свима Мајкама кличе: Живели творци нове народне снаге!

Ива Деспић: МАЈКА.

Мајке, не заборавите никад ове бројеве!

Светски рат од 1914—1918 године захтевао је следеће жртве: У свима државама је било мобилисано 66,750.000, мртвих је било 9,263.000, рањених 17,053.000. Губитци цивилног становништва за време рата нису урачунати у овим ужасним бројевима. Ипак оста-ке као велика срамота покољ Арменаца, који има на својој савести Турска. Двадесети век носи у свакој историји за увек знак највећег варварства. На женама је да стану на пут оваквим срамотама у људском друштву.

Поштарина плаћена у готову.

Број поштанског чековног рачуна: 53.191. Администрација: Кнез Михаилова, 46/1.

Уредници ; АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 15 маја 1928. БРОЈ 9 и 10 - ГОДИНА IX.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. - Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60. - Примерак 2 динара.

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ